Pričamo sa dr Markom Panićem

Odakle potiče Vaše interesovanje za nauku?

Još od malih nogu bio sam radoznao. Najveću radoznalost mi je budilo pitanje šta je život, odnosno u najjednostavnijem smislu – šta je razlika između čoveka i kamena. Kasnije mi je pažnju zaokupila hemija, da bih se na biologiju vratio u srednjoj školi, kada sam shvatio da čitav život ima fizičku i hemijsku osnovu. U tom smislu mi je molekularna biologija bila izuzetno zanimljiva, kao sredstvo koje bi objašnjavalo život na fundamentalnom nivou. 

 

Šta nam možete reći o svom studiranju?

Osnovne studije sam završio na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Moja generacija je bila prva koja je radila po Bolonji, što nam je svima bilo novo, uključujući i profesorima. Po mom mišljenju to je studije ovde činilo dosta teškim, ali nam je dalo široku osnovu. Trudio sam se da imam što bolji prosek kako bih stvorio što više mogućnosti. Nakon druge godine osnovnih studija sam otišao u Irsku, gde sam se bavio naučnim istraživanjima preko leta. Nakon osnovnih studija sam se premišljao da li da odem iz Srbije. Ipak sam se odlučio za prijavu na nemački Univerzitet u Hajdelbergu, gde sam dobio stipendiju za nastavak školovanja na master nivou, što je pratila i stipendija za doktorske studije koje sam takođe tamo završio.

 

Koje su osnovne razlike u studiranju u zemlji i inostranstvu? Šta možemo da očekujemo prilikom studiranja vani?

Iz svog iskustva, rekao bih da je u Srbiji znanje šire i bazirano na teorijskim osnovama, dok se u inostranstvu insistira na praktičnom pristupu. Čovek nije naviknut na takav pristup pa se čini da je sve katastrofalno teško, mada se brzo navikne na takvu vrstu pitanja i razmišljanja. U Nemačkoj sam u početku spadao u lošiju trećinu studenata po uspehu, a na kraju sam bio u prvih 10%. 

 

Kako ste odabrali ćelijsku molekularnu biologiju kao polje istraživanja?

U toku master studija u Hajdelbergu, postojale su tri laboratorijske rotacije: biohemija ćelijskog transporta, sistemska biologija i ćelijska molekularna biologija. Činilo mi se da sam najviše uspeha imao u ćelijskoj molekularnoj biologiji, laboratorija je bila najopremljenija, objavljivali su najviše radova. Pod rukovodstvom prof. Šibela, važila je za laboratoriju u kojoj se mnogo radi i uči, te sam se za nju i opredelio.

 

Suosnivač ste kompanije ,,Smart Research”, šta nam možete reći o delatnostima svoje kompanije i kako ste došli na ideju da se bavite preduzetništvom?

Dobar deo metoda kojima sam se bavio je zahtevao ručni rad, te sam želeo da olakšam posao sebi u laboratoriji. Naime to su sve bile repetitivne radnje, nalivanje–prosipanje tečnosti itd. Uz pomoć druga sa Mašinskog fakulteta, pokušao sam da napravim uređaj koji bi menjao rastvore za western blot. Razvili smo prototip, koji sam počeo da koristim, čemu su se priključili i drugi saradnici iz laboratorije. Sugerisali su da je zanimljiv proizvod, da štedi vreme i tada smo počeli da razmišljamo o komercijalizaciji datog proizvoda. Nije mi cilj bio da se bavim preduzetništvom, ali mi se činilo da možemo da razvijemo proizvod koji bi bio koristan mnogim ljudima koji rade u laboratoriji. 

 Uz podršku Naučno-Tehnološkog parka malim preduzećima i uz njihovu obuku za razvijanje poslovne ideje, 2017. sam počeo ozbiljnije da se bavim pomenutom idejom, što se pokazalo kao uspešno. Dobili smo podršku Fonda za inovacionu delatnost i sada smo tržišno orijentisana kompanija.

 

Šta nam možete reći o automatizaciji metode western blot, odnosno o Smart Blot–u?

Metoda se sama po sebi sastoji od petnaestak koraka. Govorimo konkretno o inkubiranju membrana u okviru western blota, gde je osnova tehnike sipanje jedne tečnosti, njeno prosipanje, sipanje druge i to na mililitarskoj skali. U tom smislu nije bilo toliko teško automatizovati ovu metodu. Ono što je jedinstveno za Smart Blot je primena tehnologije rotirajućih cilindara, koji imaju ulogu u uštedi hemijskih reagenasa i antitela. 

 

U toku pandemije sarađivali ste sa Institutom „Mihajlo Pupin“ u cilju proizvodnje respiratora, šta nam možete reći o tom iskustvu?

Sa Institutom „Mihajlo Pupin“ smo sarađivali još za vreme proizvodnje Smart blota, tačnije sarađivali smo sa delom IMP Automatika. Saradnju smo započeli jer nam se činilo da imaju najviše iskustva sa razvojem sistema za automatizaciju. U martu prošle godine, u jeku pandemije, smo shvatili da postoji mogućnost nedostatka uređaja za mehaničku ventilaciju. Jedan od inženjera koji je radio na Smart Blotu, Ognjen Ristić, dolazi do ideje da našu tehnologiju preciznog doziranja hemikalija, adaptiramo tako da dozira vazduh i kiseonik. Već smo imali aparaturu koja se zasnivala na dinamici fluida, samo umesto rastvora sada se radilo o gasovima. 

Ova ideja je naišla na odobravanje i od strane Ristićevog šefa Nešića, kao i direktora Instituta Milenka Nikolića, tako da smo mogli nesmetano da se bavimo njenim razvojem. Sredinom marta je proglašen konkurs za rešenja koja pomažu u borbi protiv pandemije COVID-19 Fonda za inovacionu delatnost. Prijavili smo ovaj projekat i pobedili smo na konkursu. Imali smo jako kratak rok, ali izvodljiv jer smo već imali tim koji se duže vreme bavi sličnim problemima. 

 

Dobitnik ste brojnih domaćih i stranih stipendija, kakvu poruku imate za studente? Šta su po Vašem mišljenju osobine koje treba da ima uspešan student?

Da li je bitniji prosek ili kvalitet rada, vannastavna angažovanja, prakse, nezahvalno je reći. Nije uzročno posledično da što je veći prosek to je neko bolji potencijalni naučnik, ali smatram da je velika korelacija između proseka, znanja i nekog opšteg interesovanja za rad u nauci. Bitno je na intervjuu ostaviti utisak osobe sa kojom je jednostavno komunicirati, koja je motivisana i ima vannastavna interesovanja, ukratko – sve je bitno. 

Faktor o kom se ne priča je i sreća, možete biti savršen student, a da laboratorija, nažalost, jednostavno nema mesta da Vas primi. Ne mogu da se setim ocena studenata sa kojima sam radio, veći utisak su ostavile predanost radu, proaktivnost i veštine komunikacije. 

 

Kako ste odlučili da se vratite u Srbiju, i učestvujete u nastavnom radu?

Imam dve grane karijere, jedna akademska – naučna istraživanja na Institutu Biološkog fakulteta i jedna preduzetnička. Dobio sam dve jako lepe prilike da se vratim, grantovi od Fonda za inovacionu delatnost i za naučnike povratnike, kao i ponudu da se zaposlim na Univerzitetu. Sve te prilike su se preklopile i povratak u Srbiju mi se učinio kao dobra odluka.