Odbrana i poslednji dani

Svet je jedno vrlo opasno mesto. Iz ovog razloga  životinje su bile primorane da razviju raznovrsne načine odbrane. U većini slučajeva, odgovor plena je „fight or flight”, odnosno „bori se ili beži”. Postoji velika raznovrsnost u strategijama „bori se” između organizama, a mogu se grubo podeliti na mehaničku, hemijsku i etološku odbranu. 

Vulverin žaba

Daleko u Africi postoji jedna veoma neobična vrsta žabe. Dlakava je i ima mogućnost lomljenja i izbacivanja sopstvenih kostiju u cilju samoodbrane. U pitanju je vrsta Trichobatrachus robustus, poznata i kao „vulverin žaba”, nazvana po popularnom junaku iz stripova. Kost poslednjeg segmenta nožnih prstiju ovih vodozemaca podseća na zaoštrenu kandžu. U normalnoj situaciji, vrh „kandže” je duboko u vezivnom tkivu prsta i povezan je sa jednim mišićem. Kada žaba oseti opasnost, dolazi do kontrakcije mišića i izbacivanja vrha kosti kroz kožu. Kako su naučnici vršili istraživanja samo na mrtvim jedinkama, nisu sigurni da li postoji mehanizam koji omogućava vraćanje „kandži” nazad u prste. Ipak, u pitanju su vodozemci, koji su poznati po svojoj neverovatnoj sposobnosti regeneracije, pa ova opcija nije isključena. Pored izbacivanja svojih kostiju, ovim žabama za vreme parenja izrastu strukture nalik dlakama. Pošto žabe nisu sisari, ovo ne mogu biti prave dlake, već su u pitanju dobro prokrvljeni kožni izraštaji koji omogućavaju efikasnije disanje.

„Kandža” Trichobatrachus robustus

Izvor slike: Concealed weapons: erectile claws in African frogs

„Splash” zona

Postoji veliki broj zanimljivih primera za hemijsku odbranu kod životinja, ali buba bombarder (lat. Brachinus elongatulus) predstavlja jedan od najsenzacionalnijih. Naime, ovaj sićušni insekt ima sposobnost da izbacuje ključalu tečnost iz sebe, koja nastaje veoma burnom reakcijom unutar samog insekta. Strukture odgovorne za ovaj fenomen se nalaze na zadnjem kraju abdomena i sastoje se iz po dve komore i izlaznog kanala na obe strane tela. Unutrašnje komore, rezervoari, imaju tanke i rastegljive zidove. Sadrže hidrokvinone i vodonik-peroksid, hemikalije koje pojedinačno nemaju veliku opasnost po potencijalne predatore. Sledeće, reakcione komore, mišićnim sfinkterima odvojene od unutrašnjih, sadrže enzime koji katalizuju reakciju između ova dva jedinjenja. Zahvaljujući debelim i neelastičnim zidovima, ova izrazito burna reakcija stvara veliki pritisak i temperaturu unutar reakcionih komora. Periodičnim otvaranjem izlaznog kanala, buba rafalno ispaljuje vrelu tečnost mehanizmom nalik na pulsirajući mlazni motor. Ovaj odbrambeni mehanizam se pokazao kao vrlo efikasan, odvraćajući većinu predatora, pa čak i neke neoprezne ljude.

Buba bombarder

Izvor slike: Mechanistic origins of bombardier beetle (Brachinini) explosion-induced defensive spray pulsation

David(i) protiv Golijata

Svi dobro znaju priču o Davidu i Golijatu, sukobu slabijeg i jačeg. Ova situacija je česta i u prirodi, samo što se slabiji uglavnom ujedine kako bi nadvladali neprijatelja. Azijske medonosne pčele (lat. Apis cerana japonica) služe se svojom brojnošću kako bi se odbranile od svog prirodnog predatora – japanskog žutog stršljena (lat. Vespa simillima xanthoptera). U slučaju da stršljen napadne košnicu, pčele ga u potpunosti okružuju i počinju da intenzivno mašu krilima. Kako je ovo energetski veoma zahtevan proces, dolazi do velikog povećanja temperature, koncentracije ugljen-dioksida i vlažnosti unutar ove „pčelinje lopte”. Naučnici su pokazali da u ovim situacijama temperatura vrlo brzo prelazi 46 ℃, što je i maksimalna tačka koju stršljeni mogu da izdrže. Sa druge strane, pokazano je da ove pčele mogu da podnesu temperature čak do 50 ℃. Pored letalne toplote, pčele sprečavaju i dotok kiseonika do stršljena, što dodatno ubrzava proces eliminacije predatora. Kao još jedan dokaz da pčele uspevaju da usmrte stršljena ovim „smrtonosnim zagrljajima”, nijednom stršljenu nakon ovakvog susreta nisu nađeni ubodi pčela. Ipak, situacija nije toliko savršena za Davide, jer deo njih strada usled smrtonosnih ujeda stršljena na početku formiranja ovih „pčelinjih lopti”.

Stršljen okružen pčelama

Izvor slike: Genes associated with hot defensive bee ball in the Japanese honeybee, Apis cerana japonica

Ovi primeri pokazuju kako opstanak u prirodi ne zavisi uvek samo od snage i veličine, već ključ preživljavanja leži u adaptaciji na uslove u kojima se jedinke nalaze. Tako, naizgled bespomoćne i male životinje uspevaju uspešno da odvrate znatno veće i opasnije predatore i opstanu uprkos nepovoljnim okolnostima.

Izvori:

• Blackburn, D. C., Hanken, J., & Jenkins, F. A. (2008). Concealed weapons: erectile claws in African frogs. Biology Letters, 4(4), 355–357. https://doi.org/10.1098/rsbl.2008.0219
• ‌Arndt, E. M., Moore, W., Lee, W.-K. ., & Ortiz, C. (2015). Mechanistic origins of bombardier beetle (Brachinini) explosion-induced defensive spray pulsation. Science, 348(6234), 563–567. https://doi.org/10.1126/science.1261166
• ‌Ono, M., Okada, I., & Sasaki, M. (1987). Heat production by balling in the Japanese honeybee, Apis cerana japonica as a defensive behavior against the hornet, Vespa simillima xanthoptera (Hymenoptera: Vespidae). Experientia, 43(9), 1031–1034. https://doi.org/10.1007/bf01952231
• ‌Ken, T., Hepburn, H. R., Radloff, S. E., Yusheng, Y., Yiqiu, L., Danyin, Z., & Neumann, P. (2005). Heat-balling wasps by honeybees. Naturwissenschaften, 92(10), 492–495. https://doi.org/10.1007/s00114-005-0026-5