Nove metode za sprečavanje gubitka sluha
Jeste li se nekad zapitali da li spadate u grupu ljudi koji su skloniji gubitku sluha? Naime, muzičari, vojnici, radnici na gradilištima i, generalno, ljudi koji su svakodnevno izloženi velikoj količini buke, imaju rizik od gubitka sluha. Naučnici Univerziteta u Ročesteru došli su do izvanrednih otkrića o ekspresiji gena ERBB2, koji je u mogućnosti da aktivira stvaranje novih senzornih slušnih ćelija, koje su zadužene za percepciju zvuka.
Kako dolazi do gubitka sluha?
Prvo, treba da se upoznamo sa izgledom slušnog aparata zaduženog za prijem i prenos zvuka. Slušni aparat čoveka podeljen je na: spoljašnje, srednje i unutrašnje uho. Spoljašnje uho se sastoji od ušne školjke i spoljašnjeg ušnog kanala. U središnjem uhu se nalazi bubna opna, kao i najmanja kost u ljudskom organizmu — uzengija, a uz nju se nalaze još dve sićušne kosti, čekić i nakovanj. U unutrašnjem uhu nalazi se struktura koja se naziva kohlea ili puž (izgledom podseća na puževu kućicu), koja je ispunjena tečnošću i unutar koje se nalaze ćelije dlačice, odgovorne za prijem zvuka. Pored njih, prisutan je i slušni nerv odgovoran za prenos informacija od ćelija dlačica do slušnog centra u mozgu.
Senzoneuralni gubitak sluha nastaje usled nestajanja ili oštećenja slušnih senzornih ćelija (ćelija dlačica) u kohlei. Ovaj gubitak može da bude blag, umeren, ozbiljan ili apsolutan. Hirurške procedure ne mogu izlečiti senzoneuralni gubitak sluha, a lečenje može biti od pomoći u nekim slučajevima.
Prijem i prenos zvuka kod ljudi
Izvor slike: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Auditory_System_Animation.gif
Regeneracija slušnih senzornih ćelija kod nekih životinja
Ptice i ribe imaju mogućnost regeneracije slušnih senzornih ćelija. Ovo je podstaklo naučnike Del Monte instituta za neuronauku da pronađu mehanizam koji bi omogućio regeneraciju ovih ćelija kod sisara.
„Iz našeg prethodnog rada znamo da ekspresije gena ERBB2 imaju mogućnost da aktiviraju stvaranje novih senzornih slušnih ćelija, ali još uvek nismo sigurni zašto se to dešava”. — Patricija Vajt, profesorka neuronauke i otorinolaringologije Univerziteta u Ročesteru.
Izgled kohlee i slušnih senzornih ćelija koje se nalaze unutar nje
Izvor slike: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:1407_The_Hair_Cell.jpg
Na koji način je moguće regenerisati slušne senzorne ćelije?
Već pomenuti gen, ERBB2, utiče na stem ćelije zahvaljujući ekspresiji mnogih proteina. Jedan od tih proteina je i SPP1, koji deluje na CD44 receptore. Ovi receptori prisutni su u kohlearnim potpornim ćelijama. Naime, kada SPP1 protein dospe do CD44 receptora, dovodi do promocije mitoze u datoj ćeliji, što predstavlja ključan faktor u pojavi novih ćelija dlačica. Ovo nam ukazuje da gubitak sluha, usled umiranja senzornih slušnih ćelija (ćelija dlačica), može biti sprečen zahvaljujući potpornim ćelijama kohlee.
Trenutna istraživanja se vrše na miševima, ali naučnici veruju da će uskoro razviti uspešne metode koje će moći da se primenjuju kod ljudi, kako kod onih najmlađih, tako i kod starijih. Ukoliko vas ova tema zanima, preporučujem Vam da pročitate rad „Single cell RNA sequencing analysis of mouse cochlear supporting cell transcriptomes with activated ERBB2 receptor indicates a cell-specific response that promotes CD44 activation” Patricije Vajt, jedne od glavnih naučnica odgovornih za ovo neverovatno otkriće.
Univerzitet u Ročesteru nije jedini koji traga za rešenjem gubitka sluha. Veliki broj naučnika i univerziteta uključeni su u rešavanje ovog, sve većeg problema današnjice. Brzina napretka njihovih istraživanja nam ukazuje da će, u bliskoj budućnosti, biti otkriven način za regeneraciju čula sluha.
Izvori:
