Noć veštica: stvorenja iz mraka

November 5, 2021 Ljubica Nedeljković gavran, mačke, noć veštica, slepi miš, sujeverje, žabe

Svi znamo šta se obeležava 31. oktobra. Kada pomislite na Noć veštica i zamislite sliku sa svim simbolima koji je predstavljaju, pored bundeva, duhova i punog meseca, koje vam sve životinje padaju na pamet?

Gavran, žaba, crna mačka i slepi miš samo su neki od predstavnika ovog neobičnog praznika.

Ali kakav to mračni i mistični veo obavija ove životinjske vrste zbog kog se one već vekovima unazad vezuju za Noć veštica? I da li se ova veza zasniva na činjenicama ili je u pitanju samo neosnovani mit?

crna mačka, jedan od simbola noći veštica

izvor: https://www.communitycatspodcast.com/trick-treat-cats-halloween-tips/

Slepi miš

Noćne i naizgled krvoločne životinje koje se preko dana skrivaju u tami, a noću lete u potrazi za plenom – zvuče poprilično zastrašujuće? Zaista postoje i oni koji se hrane krvlju žrtava, međutim, ovaj način ishrane primenjuju samo tri vrste, tzv. vampirski šišmiši (Desmodontinae). Ipak, oni generalno napadaju samo ptice i neke sisare, a količina krvi koju isisaju je zapravo vrlo mala.

Takve odlike i navike ove grupe životinja, inače jedinih letećih sisara, svrstanih u red Chiroptera (grč. χείρ – cheir = šaka + πτερόν – pteron = krilo), razlog su zbog kog se po legendi vampiri preobražavaju u slepe miševe, a veštice upotrebljavaju njihovu krv.

Ipak, većina slepih miševa pretežno se hrani insektima, ribama i glodarima, a neke vrste čak i nektarom i laticama cveća. Razlog za noćnu aktivnost jeste manja konkurencija pri lovu, a slepe miševe može da ulovi samo poneka zmija ili sova. Takođe, niža temperatura odgovara njihovom mehanizmu letenja.

Česta zabluda u vezi sa slepim miševima jeste da su oni zaista slepi, međutim, ovo nije tačno. Oni ne razlikuju boje, ali imaju čulo vida. Ipak, pri orijentaciji i lociranju plena oslanjaju se pre svega na eholokaciju – sposobnost proizvođenja ultrazvučnih talasa koji se odbijaju o objekte i koji im omogućavaju da stvore sliku o okolini.

Zaključak: Treba istaći da su slepi miševi jako korisne životinje, jer doprinose ograničavanju broja noćnih insekata i oprašivanju biljaka, a njihov gvano (izmet) koristi se kao đubrivo.

vampirski slepi miš (Desmodontinae)

izvor: http://beauty-animal.blogspot.com/2011/06/vampire-bat.html

Žabe krastače

Krastače (Bufonidae) su porodica iz reda bezrepih vodozemaca (žaba). One ne skaču poput drugih žaba, već samo hodaju. Poznate su i po tome što se oko Dana zaljubljenih vraćaju svojim barama radi razmnožavanja.

Ne samo što im je telo bradavičasto, već na leđima imaju žlezde koje luče bufotoksin – otrov koji ispuštaju pod stresom i koji može imati različita dejstva. U srednjem veku smatralo se da su sve žabe otrovne, a stari Grci i Rimljani verovali su da krastače imaju dve jetre – jednu sa smrtonosnim toksinom i drugu sa protivotrovom.

Pre nego što su nastali moderni lekovi, pri lečenju se najviše oslanjalo na prirodu, a herbalisti i iscelitelji često su bivali neshvaćeni, te su ljudi objašnjenja tražili u magiji i veštičarenju. Verovalo se da su veštice u svojim napicima koristile delove tela različitih životinja, kao na primer žablje jezike ili noge.

U današnje vreme krastače su i dalje na lošem glasu i mogu se vezivati za Noć veštica. Ali da li one predstavljaju ikakvu potencijalnu opasnost?

Iako luče otrove, trovanje bufotoksinom kod ljudi je vrlo retko i dešava se samo kada se on proguta, npr. putem konzumiranja nekih azijskih supa sa jajima ove životinje. Ukoliko se krastača uhvati a ne operu se ruke nakon toga, može izazvati iritaciju sluzokože i očiju. Naravno, pri dodiru se ne mogu dobiti kraste, kao što neki veruju. Međutim, ove vrste predstavljaju potencijalnu opasnost po pse, koji mogu probati da ih pojedu.

Zaključak: Iako možda nemaju titulu najlepše životinje na svetu, krastače nisu toliko strašne kao što se nekad mislilo. Možda su bolju predstavu o njima imali stari Egipćani i Mesopotamljani, koji su se divili njihovoj sposobnosti metamorfoze od jajeta preko punoglavca do odrasle jedinke. Složićete se da je verovatnije da po sredi nije crna magija već samo magija prirode.

slika žabe krastače

izvor: https://i.pinimg.com/564x/b5/3c/81/b53c81c80fb04b01a313c146fd42c342.jpg

Gavran

Gavran (lat. Corvux corax) je krupna crna ptica iz porodice vrana (Corvidae). Manje poznat podatak jeste da postoji i beli gavran.

Od promuklih krika ovih ptica ljude je još od davnina podilazila jeza. Njihove sitne oči i sjajno, tamno perje, kao i činjenica da nisu samo grabljivci već i strvinari, razlozi su asociranja ovih životinja sa veštičarenjem i mistikom.

U nemačkim narodnim bajkama gavranovi su prijatelji veštica, koje lete na njima umesto na metlama, a u folkloru mnogih drugih naroda, pa i našeg, predstavljani su kao glasnici smrti.

Inteligencija i sposobnost govora dodatno doprinose njihovoj mističnosti. Često umeju da imitiraju zvuke bolje nego papagaji, a takođe je primećeno i da mogu da koriste gestikulaciju pri komunikaciji, kao na primer kada kljunom pokazuju na neki objekat. Pored toga, znaju da koriste alat, planiraju svoju budućnost, ili čak igraju žmurke. Još jedna neverovatna sposobnost koja ih odlikuje jeste tzv. epizodična memorija, koja im između ostalog omogućuje da zapamte ljudska lica. Ako se loše ponesete prema gavranu, on će vam to svakako upamtiti.

Zaključak: Ukoliko biste za Noć veštica odlučili da posetite neko pusto, sablasno groblje i u mraku ugledali siluetu gavrana, možda biste ga, poput Edgara Alana Poa, mogli nazvati kobnim stvorenjem. Međutim, treba uzeti u obzir da ove inteligentne ptice i te kako mogu da budu druželjubive prema ljudima.

Slika gavrana

izvor: https://www.audubon.org/news/how-tell-raven-crow

Izvori:

Slepi miš

Žabe krastače

Gavran

Preporučujemo