Naučni piknik „Misli zeleno”
U Arboretumu Šumarskog fakulteta, 29. i 30. maja, održan je četvrti Naučni piknik „Misli zeleno”. Posetioci su imali priliku da slušaju tribine, učestvuju u radionicama i čuju o aktuelnim temama iz biologije, ekologije, hemije i drugih disciplina.
Šta je Naučnik piknik?
Naučni piknik je projekat započet od strane organizatora Festivala nauke (https://festivalnauke.rs/). Cilj projekta je predstavljanje nauke široj javnosti kroz aktuelne teme i davanje prostora domaćim, mladim i još uvek neafirmisanim naučnicima da predstave svoje znanje. Godinama unazad postoji saradnja sa institutima, srednjim i osnovnim školama, fakultetima i organizacijama, pri čemu je mladim volonterima data prilika da steknu važna iskustva u organizaciji, predstavljanju svojih projekata i naučno-popularnoj komunikaciji. Od 2007. zabeleženo je preko 500.000 posetilaca na događajima Festivala nauke, od starijih građana pa sve do dece.
Izvor slike: Sofija Ivetić
Sam naziv, kao i postavka Piknika, osmišljeni su sa ciljem da podstaknu ljude da se uključe u očuvanje životne sredine i da daju priliku istraživačima da predstave znanje iz svojih oblasti i približe znanje iz svojih naučnih oblasti svima. Na Pikniku su se mogli obići štandovi brojnih fakulteta i studentskih organizacija poput Šumarskog fakulteta, Biološkog fakulteta, Fakulteta za fizičku hemiju, Poljoprivrednog fakulteta, Centra za naučno-istraživački rad studenata Biološkog fakulteta, Biološkog istraživačkog društva „Josif Pančić” i mnogih drugih.
Izvor slike: Arsa Stojanović
Šta smo mogli čuti na štandovima?
Izvor slike: Arsa Stojanović
Šumarski fakultet je kao domaćin otvorio svoj Arboretum od čak 3,5 hektara za posetioce koji su mogli slobodno da šetaju i uživaju u njegovom bogatstvu. Pored prostora, Šumarski fakultet je takođe organizovao svoje štandove na kojima su posetioci mogli bolje da se upoznaju sa građom i funkcijom drveta i zemljišta. Takođe, posetioci su saznali šta je humus i ko ga proizvodi, kao i da drveće međusobno komunicira.
Izvor slike: Sofija Ivetić
Centar za naučno-istraživački rad studenata Biološkog fakulteta i Biološki fakultet su imali nekoliko štandova sa raznovrsnim temama. Štandove su organizovale Katedra za morfologiju i sistematiku biljaka, Katedra za zoologiju beskičmenjaka i entomologiju i Katedra za algologiju i mikologiju. Na ovim štandovima posetioci su imali priliku da uživo vide veliki broj primeraka životinja koje žive u Srbiji i da čuju direktno od volontera, profesora i asistenata mnogobrojne zanimljivosti.
Katedra zoologiju beskičmenjaka i entomologiju je iznela velik broj maketa insekata i njihovih razvojnih stadijuma pri čemu su posetici mogli da nauče štošta novo o životu najbrojnije i različitije grupe životinja na svetu. Takođe, bio je dostupan veliki broj maketa i radionica posvećenih mlađim posetiocima uključujući i bojenje prirodnim bojama.
Izvor slike: Arsa Stojanović
Biološko istraživačko društvo „Josif Pančić” je imalo štand pod naslovom „Tajni život betonske džungle”.
Glavna tema su bili oprašivači i invazivne vrste, gde su posetioci mogli da vide veliki broj različitih vrsta i čuju zanimljivosti o njima i njihovom efektu na sredinu, na primer, da su bagrem i žute bubamare invazivne vrste i da zapravo jako mali broj pčela proizvodi med. Takođe, organizovana je radionica za decu na kojoj su najmlađi pravili kućice za pčele. Pored ovoga, velika atrakcija je bila i crvenouha kornjača koja je privukla pažnju zbog jarke crvene boje na strana glave. Poznata je u svetu kao najpopularnija kornjača ljubimac.
Izvor slike: Sofija Ivetić
Poljoprivredni fakultet je na svom štandu omogućio posetiocima da bolje razumeju uticaj temperature i ekstremnih uslova na rast biljaka i zdravlje zemljišta. U sklopu njihovog štanda su se našli zečevi i morski prasići koji su bili jako popularni među posetiocima.
Izvor slike: Arsa Stojanović
Geološka i hidrometeorološka škola je imala nekoliko radionica i interaktivnih demonstracija u kojima su posetioci mogli iz prve ruke da vide kako zemljotres utiče na reljefne strukture i kako se može smanjiti šteta od poplava i cunamija. Zainteresovaniji učesnici su mogli da čuju detaljnije i o samim mehanizmima zemljotresa i poznatoj Rihterovoj skali.
Izvor slike: Arsa Stojanović
Piknik je trajao dva dana tokom kojih su posetioci mogli da uživaju u prirodnoj oazi usred grada i u isto vreme da čuju, vide i nauče mnogo novih stvari. Broj znatiželjnih i zainteresovanih ljudi na pikniku nastavlja da raste i jedva čekamo da vidimo šta nam organizatori spremaju sledeće godine!
