Mocartov efekat
Svako od nas se tokom studentskih dana barem jednom našao u dilemi koji je najefikasniji način učenja. Pored toga što na našem blogu postoji tekst na tu temu, u današnjem tekstu upoznaćemo se sa popularnim Mocartovim efektom.
Naučno potvrđena teorija ili još uvek hipoteza?
Klasična muzika smatra se jednim od najvećih dostignuća u istoriji umetnosti. Krajem dvadesetog veka, naučnik Fransis Raušer sporveo je istraživanje nakon kog su moga pitanja ostala bez odgovora. Naime, Raušer je zaključio da je nakon deset minuta slušanja Mocartove sonate za dva klavira kod ispitanika došlo do značajnog poboljšanja prostornog zaključivanja nego kod ispitanika koji su slušali neku drugu muziku ili bili u tišini. Ovi rezultati doveli su do velike zabune među istraživačima iz razloga što niko nije mogao ovaj eksperiment da ponovi, a pritom dobije isti rezultat kao Raušer. Iz tog razloga podela mišljenja bila je opravdana mogućnošću da su ispitanici jednostavno samo uživali u muzici i zbog toga pokazali bolje rezultate.
Nekoliko godina kasnije, rađen je eksperiment nad tri grupe miševa – jednoj grupi puštana je ista Mocartova sonata za dva klavira, drugoj grupi kompozicije nekog drugog umetnika, a treća grupa bila je u tišini. Grupa miševa kojoj je bila puštena Mocartova sonata za dva klavira je znatno brže i sa manje grešaka rešila lavirint nego ostale grupe!
Objašnjenje za rezultate dobijene nakon slušanja muzike može biti u načinu na koji se muzika i prostorno zaključivanje obrađuju u mozgu. Tehnike poput pozitronske emisione tomografije (PET) i skeniranje magnetnom rezonancom, zajedno sa studijama o lokalizovanim lezijama mozga, pokazale su da slušanje muzike aktivira široku distribuciju područja mozga. Primarno slušno područje leži u poprečnim i temporalnim slušnim vijugama, ali se određene komponente kompozicija obrađuju u različitim delovima mozga.
Alfa talasi su povezani sa pamćenjem i rešavanjem problema, povećani su posle izlaganja Mocartovom muzikom
izvor: sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1053810015001130
Uticaj Mocartovog efekta na dugoročno pamćenje
Rezultati svih eksperimenata rađenih na adultima bili su kratkotrajni. Međutim, sličnim eksperimentima proučavani su dugoročni efekti muzike na decu predškolskog uzrasta. Tokom studije, deca su se podučavala lekcijama klavijature, tokom kojih su testirani pamćenje po sećanju, čitanje notnih zapisa i sviranje. Na kraju muzičke nastave, sva deca bila su podvrgnuta prostorno-vremenskim testovima, a njihov učinak bio je 30% bolji nego kod dece koja nisu bila uključena u muzičku nastavu. Duže trajanje efekta bilo je pripisano dužoj izloženosti muzici kao i većoj plastičnosti mladog mozga.
Mocartove kompozicije pomažu pri lečenju epilepsije
Impresivne rezultate pokazala je studija u kojoj je kod 23 od 29 pacijenata obolelih od epilepsije došlo do značajnog smanjenja epileptiformne aktivnosti, što je pokazao elektroencefalogram (EEG). Pojedini rezultati bili su zapanjujući – kod jednog muškarca koji je bio bez svesti i sa aktivnim epileptičnim statusom, EEG obrasci bili su prisutni 62% vremena, dok je tokom izlaganja Mocartovoj sonati aktivnost pala na čak 21%. Kod druga dva pacijenta sa epileptičnim statusom od 90% pre puštanja muzike, uočeno je poboljšanje od 50% pet minuta nakon što je muzika počela.
Da bi se utvrdilo da li ova muzika može dovesti do dugoročnog poboljšanja, studije su sprovedene na osmogodišnjoj devojčici koja je imala neizlečivi oblik epilepsije, sa velikim brojem napada tokom vremena. Mocartova sonata svirala je 10 minuta, za svaki sat kada je devojčica bila budna. Na kraju, broj napada pao je sa 9 tokom prva četiri sata, na jedan tokom poslednja četiri sata, a broj sekundi trajanja napada pao je sa 317 na 178 sekundi.
Slušanje Mocarta dovodi do značajnog smanjenja epileptičkih aktivnosti kod dece
izvor: https://www.seizure-journal.com/article/S1059-1311(17)30594-0/fulltext#secsect0075
Mnogo više od muzike
Iako zvuči neverovatno, istraživanja su dokazala da je uticaj klasične muzike veliki. Naučnike je nakon ovih otkrića interesovalo da li još neka umetnička dela mogu dovesti do poboljšanja određenih stanja i kognitivnih sposobnosti. Pop muzika nije pokazala nikakav rezultat, dok su Bahove kompozicije takođe pokazale neobjašnjive rezultate.
Jedno je sigurno, uticaj ovih remek dela je daleko veći od onoga što smo do sada mislili i učili na časovima muzičkog i istorije.
Delovanje muzike na mozak,
izvor: https://steemkr.com/life/@sirwinchester/the-mozart-effect-does-classical-music-improve-our-intelligence
Izvori:
