Megalodon — misterija iz dubina

Tajanstvenost morskih dubina oduvek je intrigirala čoveka. Iako se nauka i tehnologije razvijaju velikom brzinom, vodena prostranstva još uvek su u senci neistraženosti nepoznato nam je čak 95% svetskih okeana. Obavijen velom misterije, podvodni svet krije neverovatne i zastrašujuće životinje, a jedna od njih je veliki megalodon.

Scena iz filma The Meg

izvor slike: https://www.australiangeographic.com.au/wp-content/uploads/2021/06/megalodon-fact-from-fiction-scaled.jpg

Istina ili legenda?

Centralna figura nekoliko filmova i priča, megalodon ipak nije samo mit. Ova čudovišna riba pripada redu Lamniformes, grupi ajkula u koju se između ostalih svrstavaju i velika bela, goblin i golema ajkula. Članove ovog reda karakteriše prisustvo dva dorzalna peraja, jednog analnog peraja i pet škržnih otvora, a takođe i sposobnost regionalne endotermije (mogućnost čuvanja toplote samo u pojedinim delovima tela). Megalodon, Otodus megalodon, naziv je dobio po svojim krupnim zubima, pa je tako i bukvalni prevod njegovog imena upravo veliki zub. Na osnovu otkrivenih fosila zuba procenjeno je da je dostizao veličinu i do 20 metara, kao i da je živeo i izumro u kasnom neogenu. Ranije svrstavan u rod Carcharodon (zajedno sa npr. velikom belom ajkulom), megalodon je nedavno uvršten u poseban rod Otodus, pa je na taj način filogenetski (srodnički) odvojen od sebi sličnih, ali nesrodnih vrsta.

Odnos veličine tela ronioca, velike bele ajkule i megalodona

izvor slike: https://mythology.net/wp-content/uploads/2017/04/Megalodon-vs-Great-White-Shark.jpg

Zapanjujuća veličina

S obzirom na to da su ajkule hrskavičave ribe, očuvanje njihovog hrskavičavog skeleta kroz duge vremenske periode je veoma teško i izuzetno malo verovatno. Zato su jedini kvalitetni fosilni ostaci ovih životinja njihovi zubi, pa se oni i koriste u istraživanju izumrlih ajkula poput megalodona. 

Veličina zuba velike bele ajkule i megalodona

izvor slike: https://www.uky.edu/KGS/fossils/images/4_great%20white%20vs%20megalodon.jpg

Kako je uopšte moguće odrediti veličinu životinje čiji fosilni ostaci (osim zuba) ne postoje? U takvim situacijama koriste se podaci o živim vrstama srodnih organizama u slučaju Otodus megalodon to je velika bela ajkula (Carcharodon carcharias). Analizom ove i drugih vrsta reda Lamniformes utvrđeno je da je veličina zuba direktno proporcionalna dužini tela. Dakle, sa povećanjem veličine zuba rastu i dimenzije tela navedenih ajkula. Iz te pretpostavke izvedene su formule na osnovu kojih je bilo moguće proceniti veličinu megalodona i izračunato je da ona iznosi od prosečnih 10 do neverovatnih 18-20 metara.

Korelacija između dužine tela i veličine zuba megalodona i velike bele ajkule

izvor slike: https://www.uky.edu/KGS/fossils/images/7_meglodon%20size%20chart.jpg

  

Interesantno je da je do skoro vladalo mišljenje da lokacije na kojima su pronađeni manji zubi megalodona predstavljaju mesta gde su se ove ajkule rađale i odgajale. Takva područja mogla bi se u prenesenom značenju nazvati i jaslicama”. Međutim, najnovije istraživanje je dovelo u pitanje teoriju o odgajalištima. Prvo je uočeno da su se ove „jaslice” nalazile u toplim krajevima, u blizini ekvatora. Potom je ispitivanje veličine zuba i tela megalodona odrađeno u kontekstu geografske širine i temperature vode, a analize su pokazale da zaista postoje razlike u veličini zuba i tela Otodus megalodon u toplijim (manja geografska širina) i hladnijim (veća geografska širina) okeanskim regionima.

Ovakvoj pravilnosti u korist ide i Bergmanovo pravilo, koje kaže da su životinjske vrste u hladnijim predelima krupnije od svojih srodnika koji žive u toplijim predelima, što je u skladu sa potrebom očuvanja toplote tela na niskim temperaturama staništa. Još jedna pojava koja se dovodi u vezu sa gigantskom veličinom megalodona jeste njihova sposobnost ostvarivanja regionalne endotermije (što znači da određene telesne delove mogu da održe na temperaturi višoj od temperature okolne vode). Kada se sve navedene činjenice uzmu u obzir, neosporno je da je Otodus megalodon bila zapanjujuće velika životinja, ali podatak o tome da je njena dužina iznosila 18-20 metara ipak treba posmatrati samo u odnosu na populacije jedinki koje su živele u hladnim vodama.     

 Ilustracija megalodona

izvor slike: https://voices.shortpedia.com/wp-content/uploads/2021/08/megalodon-1200×900-1.jpg

Možda ipak ne znamo kako je izgledao…

U nedostatku fosilnih ostataka megalodona, naučnici su, kao što smo videli, koristili žive srodničke vrste (pre svega veliku belu ajkulu) kao modele za opisivanje ove izumrle životinje. Tako je, pored veličine, pretpostavljen i oblik tela Otodus megalodon

Pretpostavljeni oblik tela megalodona

izvor slike: https://www.uky.edu/KGS/fossils/images/5_megaolodon%20sketch%20greb%20bw.jpg

Nedavno je i ova tvrdnja postala diskutabilna. Naime, korišćenjem dvodimenzionalnih crteža kao pristupa u analizi, prvobitno je pokazano da oblik tela megalodona odgovara obliku tela njemu filogenetski bliskih toplokrvnih ajkula. Međutim, revizija korišćene metode, filogenetskih odnosa i uopšte uticaja termofiziologije (tj. toplokrvnosti i hladnokrvnosti) na oblik tela ispitivanih životinja poljuljala je čitav koncept prethodnog istraživanja. Tako je zaključeno da, u stvari, još uvek ne znamo kako je megalodon zaista izgledao

Svakako, za potpuno razrešenje misterije kakva je Otodus megalodon neophodan je dobro očuvan fosil ovog organizma. Ostaje nada da će jednog dana on i biti pronađen, i da ćemo konačno otkriti tajne legendarnog megalodona.        

Izvori: