Izložba „Moj mikrosvet”
Iako golim okom nevidljivi, brojni mikroorganizmi nas prate tokom čitavog života. S njima ne interagujemo samo u spoljašnjoj sredini, već mnogi predstavljaju neizostavni deo našeg tela. Nekada su bili smatrani neprijateljima koji izazivaju bolesti, a danas, zahvaljujući nauci, znamo da mnogi procesi u ljudskom organizmu ne bi bili mogući bez njih. Doprinose radu digestivnog trakta, učestvuju u odbrani tela od patogena i razvoju imunskog sistema.
Sve mikroorganizme koji žive u našem telu, zajedno sa njihovim genima i supstancama koje produkuju nazivamo mikrobiomom. Mikrobiom u stalnoj interakciji sa ljudskim ćelijama obezbeđuje ravnotežu neophodnu za zdrav i funkcionalan život. Ako dođe do narušavanja te ravnoteže, odnosno promene u sastavu i funkciji mikrobioma, nastaje stanje koje se naziva disbioza mikrobioma. To može imati negativan uticaj na rad imunskog sistema, sistema za varenje i druge.
Ako želite da saznate više o ovim mikroskopskim stvorenjima i na koji način doprinose našem zdravlju, pozivamo vas da posetite izložbu „Moj mikrosvet” koja će biti otvorena do 10. avgusta 2026. godine u Palati nauke u Beogradu. Ukoliko ipak niste u mogućnosti da posetite istu, „Simbioza” je obišla izložbu i pripremila tekst koji će vam približiti njen sadržaj.
Izvor slike: Časopis Simbioza
Mikrobiom digestivnog sistema
Da li verujete u to da varenje hrane ne bi bilo moguće bez mikroorganizama? Mnoge hranljive komponente ne mogu biti svarene od strane naših enzima, te u tom slučaju ulogu preuzimaju bakterije koje žive u našim crevima. Procesom fermentacije bakterije razgrađuju složene komponente hrane i produkuju molekule koji imaju bitnu funkciju u očuvanju našeg zdravlja. Jedan od produkata razgradnje jeste butirat. Značaj butirata se ogleda u obnavljanju epitela creva i jačanju zaštitne crevne barijere. Takođe, bakterije nemaju ulogu samo u varenju hrane, već doprinose i funkcionisanju imunskog sistema i metabolizma. Brojnost bakterija je najveća u usnoj duplji i debelom crevu, dok ona opada na prelazu u želudac zbog izrazito kisele sredine u njemu.
Ono što utiče na raznovrsnost i brojnost bakterija koje doprinose našem zdravlju jesu tip ishrane i fizička aktivnost. U zavisnosti od toga kako se hranimo, zavisiće i sastav mikrobioma našeg organizma. Ako se pretežno hranimo nezdravim šećerima i mastima, kao i industrijski prerađenom hranom, brojnost dobrih bakterija će se smanjiti i dolazi do disbioze mikrobioma, koja dalje može biti uzrok različitih infekcija i oboljenja.
Izvor slike: Časopis Simbioza
Mikrobiom respiratornog sistema
Možda vam pojmovi pluća i bakterije nikako ne idu zajedno, ali vam otkrivamo kako je potpuno prirodno da pluća naseljavaju brojni mikroorganizmi koji doprinose njihovoj funkciji. Većina mikroorganizama se ne zadržava u respiratornom sistemu zato što specijalizovane ćelije efikasno uklanjaju strane čestice koje udahnemo. Uprkos tome, određen broj mikroorganizama uspeva da se održi i formira zajednicu. Jedan od najčešćih rodova koji živi u našim plućima jeste Streptococcus. Ne izaziva infekciju, već naprotiv, potpomaže normalnoj funkciji imunskog sistema i samog respiratornog sistema tako što uče imunske ćelije da razlikuju patogene mikroorganizme od nepatogenih. Na taj način omogućavaju efikasniji odgovor imunskog sistema. Kao i za svaki organ, ako dođe do destabilizacije zajednica mikroorganizama disajnih puteva nastaje disbioza koja je u vezi sa različitim oboljenjima. Mnogi spoljašnji faktori, kao što su antibiotici, pušenje ili zagađen vazduh, utiču na stabilnost respiratornog mikrobioma.
Izvor slike: Časopis Simbioza
Mikrobiom urogenitalnog sistema
Nekada, kada bi se detektovala neka bakterija u urinu, smatralo se da je to sigurni znak infekcije. Međutim, danas znamo da to nije tačno. Urogenitalni sistem naseljavaju raznovrsne zajednice bakterija, gljiva, virusa, pa i arhea. Takve zajednice, uključujući i njihovu okolinu, nazivamo urobiomom. Zahvaljujući brojnim mikroorganizmima, održava se ravnoteža i zdravlje urinarnog sistema. Kada se odnos tih sićušnih organizama poremeti, dolazi do narušavanja pomenute ravnoteže, usled čega mogu nastati mnogi zdravstveni problemi.
Žene i muškarce odlikuje potpuno različit urobiom. Kod muškaraca se najčešće sreću rodovi Corynebacterium i Streptococcus, dok kod žena preovlađuju bakterije roda Lactobacillus. Laktobacili su izuzetno važni za žensko zdravlje jer, nastanjujući sluzokožu, čuvaju organizam od štetnih mikroorganizama. Laktobacili proizvode mlečnu kiselinu, čime održavaju blagu kiselost vaginalne sredine i tako sprečavaju razvoj patogena.Kada dođe do poremećaja u ravnoteži laktobacila, nastaje vaginalna disbioza, pri čemu se prenamnožavaju drugi mikroorganizmi koji uzrokuju infekcije. Ovakvo stanje može povećati rizik od polno prenosivih bolesti i uticati na trudnoću. Vaginalni mikrobiom ima značajnu ulogu ne samo u očuvanju zdravlja žena, već i tokom prirodnog porođaja u toku kojeg se ostvaruje prvi kontakt novorođenčeta sa majčinim mikroorganizmima. Oni su ključni za razvoj imunskog sistema bebe.
Sa drugačijim pogledom na mikrobiom, menja se i način lečenja infekcija. U fokusu više nije korišćenje antibiotika koji uništavaju veliki broj bakterija, već ponovno uspostavljanje ravnoteže prirodnog mikrobioma. Stoga nam autori izložbe poručuju da je urogenitalni sistem daleko od sterilnog i da on predstavlja stanište mnogim mikroorganizmima koji nam čuvaju zdravlje.
Izvor slike: Časopis Simbioza
Izložba nas podseća da mikroorganizme ne treba da doživljavamo samo kao strašna bića koja izazivaju neku bolest. „Moj mikrosvet” nam omogućava da bolje razumemo njihove uloge i shvatimo da veliki broj mikroorganizama čini sastavni deo našeg svakodnevnog života. Upravo zato, očuvanje ravnoteže mikrobioma znači očuvanje zdravlja i funkcije organizma.
Podsećamo vas da pomenutu izložbu možete posetiti do 10. avgusta 2026. godine u Palati nauke u Beogradu. Takođe, kroz edukativan i kreativan sadržaj, pojam mikrobioma biće približen i najmlađima, kako bi na zanimljiv način otkrili svet mikroorganizama.
Izvor slike: Časopis Simbioza
