Invazivne vrste – friend or foe?
Šta su invazivne vrste?
Invazivni organizmi su ekološki kompleksniji (posledice po sredinu i njihov odnos sa domaćinima nisu uvek jasno definisani) nego što mislimo i nisu uvek laki za primetiti. Većina ljudi je čula za azijske bubamare i ambroziju, ali da li ste znali da su bagrem i psi takođe invazivne vrste po definiciji?
Invazivnim se smatraju vrste koje su alohtone (nisu poreklom iz posmatranog područja) i koje nanose štetu autohtonim (domaće na posmatranom području) na više načina:
– prebrzim razmnožavanjem pri čemu potiskuju domaće vrste (bagrem),
– direktnim predatorstvom domaćih organizama (psi i mačke lutalice),
– uništavanjem okoline i ekonomije (zgrade, kablovi, voćnjaci itd.),
– efikasnijim korišćenjem resursa pri čemu domaćim vrstama ostaje manje (azijska bubamara).
Introdukovane vrste su takođe alohtone i donete su u novo stanište najčešće radi kontrole štetočina (mačke) ili, na primer, pošumljavanja (bagrem). Introdukovana vrsta, međutim, može, ali ne mora, da postane invazivna. To isključivo zavisi od njenog odnosa sa ekosistemom u koji je doneta i da li se u njega uklopila ili ga uništava radi lične koristi.
Poznate invazivne vrste
Ambrosia artemisiifolia (ambrozija) raširila se po celoj planeti, a njeno mesto porekla je Severna Amerika. Vetar, ptice i voda su faktori kojim se ona može rasejavati, ali najbitniji faktor rasejavanja predstavlja čovek. Raširila se po svetu preko nedovoljno prečišćenog semenja i nedovoljno očišćene mašinerije za obradu zemlje ( mašine se mogu prenositi između država i kontinenta, ako se ne očiste adekvatno, dolazi do neželjenog prenosa semena). Ima veliki broj prednosti u razmnožavanju kao što su velika izdržljivost semena, velika produkcija semena i brz razvoj, koji joj omogućavaju da nadmaši sposobnosti domaćih vrsta. Jedna od najpoznatijih osobina ambrozije je to da je ona izuzetno čest alergen. Odgovaraju joj toplije temperature i samim tim količina ambrozije na svetu će nastaviti da raste kao posledica globalnog zagrevanja. Sa ovim rastom sve će više ljudi imati probleme sa alergijom. Pozitivne osobine ambrozije su njena sposobnost akumulacije velike količine olova pri čemu čisti zemljišta od teških metala, priprema čajeva sa lekovitim svojstvima i korišćenje u ishrani životinja.
Ambrosia artemisiifolia
Izvor slike: https://plantsam.com/ambrosia-artemisiifolia/
Robinia pseudoacacia (bagrem) je vrsta doneta u Srbiju iz Severne Amerike radi pošumljavanja. Bagrem se pokazao izuzetno efikasno u pošumljavanju, međutim, počeo je da zauzima i prostor potreban domaćim vrstama. Ima veliki broj korisnih osobina kao što su kvalitetno drvo, dobar otpor na trulež i insekte, dobar je za ogrev i gradnju, producent biomase (obnovljiva energija) i naravno proizvodnja poznatog bagremovog meda. Međutim, pored svih ovih pozitivinih karakteristika on se i dalje smatra invazivnim jer dokazano smanjuje biodiverzitet domaćih biljaka svojim prebrzim širenjem. Bagrem ne treba kompletno ukloniti, ali definitivno treba povećati kontrolu nad njegovim širenjem. Ovo se može učiniti prebacivanjem fokusa na domaće biljke i drugim metodama o kojima će biti reči kasnije.
Robinia pseudoacacia
Harmonia axyridis (azijska bubamara) predstavlja jednu od najbrojnijih invazivnih vrsta, kako na svetu, tako i u Srbiji. Po svetu su se raširile jer su korišćene kao vid kontrole afida koje su štetočine biljaka. Međutim, pored njihove korisne primene ove bubamare su i drastično efikasnije u lovu i time otežavaju ishranu domaćih bubamara. Ovo nije jedini problem koji ove bubamare stvaraju domaćim. One takođe nose parazite na koje su imune, ali domaće bubamare nisu. To znači da ove bubamare ne samo da suzbijaju domaće svojom efikasnijom ishranom, već koriste i „biološko oružje” protiv istih.
Harmonia axyridis
Izvor slike: https://arbico-organics.blogspot.com/2021/03/whats-this-bug-asian-lady-beetle.html
Columba livia domestica (domaći golub) je domestifikovan pre više od 3000 godina radi sportskih trka, prenosa pisama (izuzetna sposobnost navigacije), kao lak izvor hrane i izmeta koji je izuzetno cenjeno đubrivo. Danas se skoro isključivo nalazi u urbanim sredinama gde mogu dovesti do brojnih problema kao što je izmet koji utiče na higijenu grada i uništava objekte, prenos određenih bolesti koje mogu stići do ljudi i drugih životinja. Pored svih ovih negativnih osobina, golubovi danas predstavljaju efikasan način uklanjanja ostataka hrane ljudi, a i oni sami predstavljaju hranu nekim ugroženim falkonima. Ukoliko bi se više posvetili proučavanju i kompletnoj domestifikaciji goluba mogli bi da iskoristimo njihov potencijal u potpunosti. Pored potencijala, uspeli bi da svedemo štetu koju čine ili mogu načiniti na minimum.
Columba livia domestica
Izvor slike: https://en.wikipedia.org/wiki/Feral_pigeon
Felis catus (mačka) takođe spada u kategoriju invazivnih životinja, međutim one su imale drugačiji odnos sa ljudima nego psi. Mačke, za razliku od pasa, nisu domestifikovane od strane ljudi, već su one same sebe domestifikovale kako bi dobile sklonište, pristup hrani i na kraju i ljubav od čoveka. Međutim, mačke spadaju među najinvazivnije vrste na svetu za koje se procenjuje da su značajno doprinele istrebljenju čak 60 drugih vrsta. Naravno, mačke lutalice isto kao i psi lutalice predstavljaju veću ekološku pretnju od kućnih. Kada saberemo sve ove podatke jasno je da, iako imamo vrlo afektivan odnos prema mačkama, njihove populacije i ponašanje se moraju regulisati radi smanjenja ekološke štete.
Felis catus
Izvor slike: https://www.dailypaws.com/cats-kittens/behavior/what-is-a-group-of-cats-called
Kako se odnositi prema ovim vrstama?
Ambrozija, bagrem, azijske bubamare, golubovi i mačke imaju svoju korist i ulogu u ekosistemima, ali je jasno da sa sobom nose i veliki broj problema koji se moraju regulisati kako ne bi uništavali biodiverzitet, zdravlje i nanosili ekonomsku štetu.
Osnovne metode kontrole invazivnih vrsta se dele na:
– biološke (korišćenje prirodnih neprijatelja invazivnih vrsta radi smanjenja njihove brojnosti (uvoz insekata koji se većinski hrane travama i korovima)
– hemijske (herbidici, pesticidi, fungicidi i drugi hemijski agensi su korisni, ali mogu biti skupi i naneti štetu domaćim vrstama)
– kulturne (obrazovanje, povećanje sposobnosti preživljavanja domaćih vrsta i otklanjanje štetnih vrsta)
– mehaničke (otklanjanje invazivnih organizama mašinerijom putem košenja, prstenovanja i okopavanja)
– fizičke ili manuelne (ručno izvlačenje korova, uništavanje i premeštanje gnezda, jaja i samih jedinki, malčiranje itd.)
Literatura:
- National Geographic. (2022, September 27). Invasive Species. National Geographic; National Geographic. https://education.nationalgeographic.org/resource/invasive-species/
- Asian lady beetles use biological weapons against their European relatives. (n.d.). Www.mpg.de.https://www.mpg.de/7246516/Asian-lady-beetles
- Robinia pseudoacacia – EUFORGEN European forest genetic resources programme. (2021). Euforgen.org. https://www.euforgen.org/species/robinia-pseudoacacia
- Capoccia, S., Boyle, C., & Darnell, T. (2018). Loved or loathed, feral pigeons as subjects in ecological and social research. Journal of Urban Ecology, 4(1). https://doi.org/10.1093/jue/juy024
- Plaza, P. I., Speziale, K. L., Zamora-Nasca, L. B., & Lambertucci, S. A. (2019). Dogs and Cats Put Wildlife at Risk. The Journal of Wildlife Management. https://doi.org/10.1002/jwmg.21637
- Yiu, S. W., Suraci, J. P., Norbury, G., Glen, A. S., Peace, J. E., & Garvey, P. M. (2025). Problematic cats in urban reserves: implications for native biodiversity and urban cat management. Global Ecology and Conservation, e03584. https://doi.org/10.1016/j.gecco.2025.e03584
- Bence Knolmajer, Ildikó Jócsák, Taller, J., Sándor Keszthelyi, & Kazinczi, G. (2024). Common Ragweed—Ambrosia artemisiifolia L.: A Review with Special Regards to the Latest Results in Biology and Ecology. Agronomy, 14(3), 497–497. https://doi.org/10.3390/agronomy14030497
- National Invasive Species Information Center. (2018). Control Mechanisms | National Invasive Species Information Center | USDA. Invasivespeciesinfo.gov; United States Department of Agriculture. https://www.invasivespeciesinfo.gov/subject/control-mechanisms
