Gušteri koji igraju papir-kamen-makaze
Suvim predelima zapadnih regiona Severne Amerike korača vrsta guštera Uta stansburiana. Ukoliko biste naišli na jednu jedinku ove vrste verovatno ne biste bili oduševljeni. U pitanju su tipični, mali, smeđe obojeni gušteri, slični većini vrsta sa kojima ste se do sad sreli. Eventualno biste možda primetili krupnu crnu mrlju na boku tela, po kojoj su i dobili svoj naziv na engleskom: „side-blotched lizard”, ili čak njihov karakteristično obojen vrat. Kada biste posle malo vremena naišli na još jednu jedinku ove vrste, verovatno bi vas zaintrigiralo to što pred vama stoji onaj isti smeđi gušter od malopre, ali sa drugačijom bojom vrata.
Bojom određena sudbina
Boja vrata ovih guštera genetički je predodređena, kao i njihovo reproduktivno ponašanje i teritorijalnost. Među jedinkama ove vrste razlikujemo tri fenotipa mužjaka – one sa narandžastim vratom, zatim tipove čiji je vrat plave boje i konačno jedinke sa žutim vratom. Fenotip je skup karakteristika nekog organizma, određen interakcijom njegovih gena i faktora sredine. Kod mužjaka ovih guštera tri različita fenotipa odnose se na različitu boju vrata i ponašanje, koji su kod njih određeni samo genima, bez uticaja sredinskog faktora. Uz svaku različitu boju vrata dolazi i karakterističan obrazac ponašanja, koji odlikuje sve jedinke koje poseduju tu boju vrata.
Tako, sve narandžaste mužjake odlikuje viši nivo testosterona, koji dovodi do izrazite teritorijalnosti, krupnijeg i snažnijeg tela i agresivnog ponašanja. Usled čega ovi mužjaci poseduju velike teritorije na kojima žive grupe ženki sa kojima se pare.
Plavi mužjaci su sitniji i poseduju male teritorije i jednu do dve ženke, sa kojima provode ceo život.
Žuti mužjaci su najsitniji, ali i najbrži. Svojim izgledom podsećaju na ženke i ujedno su jedini tip mužjaka koji uopšte nema teritoriju. Ove razlike u veličini tela i teritorije, ali i u ponašanju mužjaka dovode do nastanka jedinstvenog papir-kamen-makaze modela kompeticije, koji je karakterističan za ovu vrstu.
Žuti, plavi i narandžasti mužjak vrste Uta stansburiana
Izvor slike: https://science.ucsc.edu/files/2020/04/lizard-throat-color.jpg
Takmičenje mužjaka
Objašnjenje ove papir-kamen-makaze igre otpočećemo od plavih mužjaka, čija je uloga najjednostavnija. Plavi mužjaci su veći i snažniji od žutih, tako da ih mogu lako oterati od svoje ženke, čiju blizinu retko napuštaju. Samim tim će u direktnoj borbi, između ova dva tipa, plavi mužjak uvek ostvariti pravo na razmnožavanje i preneti svoje gene na potomstvo.
Sa druge strane, narandžasti mužjaci su snažniji i veći od plavih, tako da će uspeti da oteraju plave mužjake od njihovih ženki i oteti im ne samo pravo na parenje i ostavljanje potomstva, već i teritoriju.
Konačno, žuti mužjaci u direktnom fizičkom sukobu ne mogu da savladaju ni plave ni narandžaste rivale, ali su zato razvili posebnu, lukavu strategiju. Žuti mužjaci koriste svoju brzinu, sitniju siluetu i fizičku sličnost sa ženkama da se neopaženo ušunjaju na teritorije narandžastih mužjaka. Dok su njegovi snažniji narandžasti protivnici zauzeti patroliranjem i odbranom teritorije ili posvećuju pažnju drugim ženkama, žuti mužjak prilazi „nezaštićenoj” grupi ženki i koristi priliku da se sa njima pari, osiguravajući ostavljanje svog potomstva. Čak i ako bude primećen od strane narandžastog mužjaka, uspešno će pobeći zahvaljujući svojoj brzini. Ova taktika je, sa druge strane, beskorisna protiv plavih mužjaka, koji su uvek u blizini svoje ženke i na oprezu.
Ženka (gore) i žutovrati mužjak (dole) vrste Uta stansburiana
Kako je fenotip mužjaka genetički određen, samim tim je veća šansa da će mužjaci neke boje vrata ostaviti potomstvo iste boje, što dovodi do nastanka fenotipskih ciklusa.
Papir-kamen-makaze model kompeticije mužjaka Uta stansburiana
Izvor slike: https://hilltromper.com/sites/default/files/styles/img_624_x/public/field/image/Rockpaperscissors.jpg?itok=LDIq6zpp
Održavanje balansa takmičenjem
Fenotipski ciklusi predstavljaju smenu u zastupljenosti različitih fenotipova ove vrste i ujedno su način na koji se odnos između različitih tipova mužjaka održava u balansu. Ukoliko dođe do toga da se u nekom ekosistemu u kom ovi gušteri žive jedan fenotip mužjaka namnoži više nego druga dva, to će dovesti do porasta u brojnosti mužjaka koji ih „pobeđuju”.
Dakle, ukoliko dođe do porasta populacije narandžastih mužjaka, to će dovesti do smanjenja broja plavih, koji neće moći da se odbrane od njih, a sa druge strane će dovesti do porasta populacije žutih guštera, koji sada imaju više prilika da se ušunjaju na teritoriju narandžastih i razmnože. Nakon nekog vremena to će izazvati porast u brojnosti žutih mužjaka, što će za posledicu imati smanjenje broja narandžastih, a porast plavih. Porastom populacije plavih guštera dolazi do smanjenja broja žutih i porasta narandžastih, čime ciklus počinje ponovo.
Ovim sistemom je osigurano da nijedan fenotip nikad neće moći da nestane, zato što će uvek biti favorizovan tip mužjaka koji je u tom trenutku najređi, što će dovesti do toga da se oni uspešno razmnože i samim tim da više ne budu najređi.
Izvori:
- https://www.nps.gov/places/side-blotched-lizard.htm
- Alonzo, S., Sinervo, B. (2001). Mate choice games, context-dependent good genes, and genetic cycles in the side-blotched lizard, Uta stansburiana. Behav Ecol Sociobiol 49, 176–186. Doi: https://doi.org/10.1007/s002650000265
