Grinje u čovekovom okruženju 

Grinje (Acarina) su dominantno mikroskopski zglavkari koji pripadaju paukolikim životinjama – Arachnida. Pored toga što žive u prirodi, određeni broj vrsta se može naći i u čovekovom okruženju.

Ova grupa je vrlo raznovrsna. Među njima se mogu naći različite jedinke, sve od patogenih vrsta čiji su domaćini životinje (uključujući i čoveka), pa do vrsta koje su sastavni delovi ekosistema.

Klasifikacija

U proteklih 20 godina su se pojavili podaci da Acarina verovatno nije monofiletska grupa, već polifiletska. To znači da Parasitiformes i Acariformes – dva nadreda Acarina potiču iz različitih evolutivnih linija. U svakom slučaju, tradicionalno se svrstavaju u Acarina zbog sličnih evolutivnih karakteristika.

Parasitiformes su dobili naziv po tome što su vrste uglavnom paraziti kičmenjaka. Čini ih 4 reda od oko 13.000 vrsta, od kojih je najpoznatiji Ixodida – krpelji. Krpelji odstupaju od klasične građe Parasitiformes, najviše zbog znatno modifikovanijeg usnog aparata. 

Acariformes su raznovrsniji od prethodno opisanog nadreda i čini ih oko 40.000 vrsta. Imaju alternativni naziv Actinotrichida zbog toga što kutikularne strukture mnogih vrsta Sarcoptidiformes (jedan od dva reda Acariformes), sadrže aktinopilin – molekul koji svetli pod polarizovanom svetlošću. Drugi red je Trombidiformes i sastoji se od mnogih parazitskih i ektokomensalnih vrsta. Ektokomensalizam predstavlja vid odnosa organizama u kojem jedan od njih ima korist od tog odnosa, dok drugi nema nikakvu korist, ali ni štetu od istog.

Izazivači bolesti

Šuga je poznata bolest koju izaziva grinja Sarcoptes scabiei, na srpskom poznatija kao šugarac. Ženka ove vrste se zakopava u kožu čoveka i nastanjuje se između slojeva stratum corneum i stratum granulosum (slojevi najbliži površini kože) u epidermisu. No, ova vrsta je jedan od izuzetaka jer se grinje uglavnom ne zakopavaju u kožu domaćina, već ostaju na njenoj površini.

Životni ciklus S. scabiei

Prilagođeno i prevedeno sa: https://www.vedantu.com

Pyroglyphoides je porodica grinja koja se naziva „kućnim” grinjama. Nalaze se u nameštaju i na posteljini na kojoj trenutno sedite ili ležite, kao i na podu i policama u vašoj neposrednoj blizini. Žive u prostorima u kojima čovek svakodnevno boravi i hrane se upravo dlakama i ljuspicama kože. Odatle su vrste kao što su Dermatophagoides pteronyssinus i D. farinae dobile imena (grč. derma – koža, phagos – jesti).
Kućne grinje mogu izazvati alergije kod čoveka za šta su zaslužni proteini koji se najčešće mogu naći u njihovom fecesu, ali i na njihovoj koži. Alergije na grinje se često nazivaju alergijom na prašinu zbog toga što ove vrste preferiraju prašnjav prostor – tu se skupljaju ljuspice kože i dlake, a i vlaga.

„Kućne” grinje

Izvor slike: https://upload.wikimedia.org

Skriveni u travi

Pored toga što mogu da prenose bolesti na životinje, neke grinje su prenosioci bolesti i kod čoveka. 

Adulti krpelja (Ixodida) se stacioniraju na travama i biljkama čekajući da se prikače za domaćina. Hrane se isključivo krvlju domaćina. Poznati su po tome što su glavni prenosioci bakterije koja izaziva lajmsku bolest. 

Ixodes pacificus – krpelj koji je najčešći vektor lajmske bolesti na zapadu SAD-a

Izvor: https://i0.wp.com/entomologytoday.org

Larve krpelja hrane se krvlju malih sisara, kao što su miševi, veverice i rovčice, čime mogu da unesu neku od bakterija iz roda Borrelia koje onda kada postanu adulti mogu da prenesu na čoveka. Krpelji su u većini slučajeva vidljivi golim okom, za razliku od ostalih grinja.

Grinje su vektori (prenosioci) jednog od tipova tifusa kog izaziva bakterija Orientia tsutsugamushi. Ove vrste grinja pripadaju porodici Trombiculidae i žive u tropskim delovima Australije, u Aziji i na ostrvima Pacifika. Grinje se praktično mogu naći svugde oko čoveka, bilo to kod kuće, napolju na zelenilu ili na drugim životinjama, kao i u radnim prostorima. Neke od njih mogu da prenesu ili izazovu bolesti, ali čak i ako su vektori tih bolesti, ne znači da će preneti patogena na domaćina. Tako je nekim krpeljima potrebno i duže od 24 časa da bi preneli patogena u krvotok domaćina. Najveći deo grinja je slobodnoživeći i nema značajan uticaj na čoveka.

Izvori:

• Walter, D. E., Proctor, H. C. (2013). Mites: Ecology, Evolution & Behaviour: Life at a microscale (Second Edition). Springer. DOI: 10.1007/978-94-007-7164-2
• Hufnagel, L., Mics, F., Homoródi, R. (2020). Prologue: Scientific and Societal Importance of Mites and Acarology From the Viewpoint of International Publication. U: Haouas, D., Hufnagel, L. Pests and Acarology. IntechOpen. DOI: 10.5772/intechopen.88884