Gospodari dubina

Početak proleća doneo je i miris soli i mora u Beograd! U galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu 20. marta ove godine svečano je otvorena izložba pod nazivom „Gospodari dubina – ajkule i raže Jadranskog mora“, koja ima zadatak da sve svoje posetioce uvede u tajanstveni svet morskih ekosistema. Eksponati koji čine postavku ove izložbe prikazani su u vidu dermoplastičnih modela i fotografija riba sa hrskavičavim skeletom koje nastanjuju Jadran, a koje plove našom planetom već više od 400 miliona godina. Ovi morski predatori, koji mnogima ulivaju starh u kosti, danas se suočavaju sa visokim stepenom ugroženosti, pa je sama ideja izložbe da se posetiocima skrene pažnja na njihovu zaštitu i očuvanje biodiverziteta vodenih sredina.

Izvor fotografije: Časopis „Simbioza“

Nakon uspešne realizacije izložbe u Prirodnjačkom muzeju Crne Gore u Podgorici, a zatim i u Kotoru, „Gospodari dubina“ stigli su i u Beograd, donoseći tako bar deo Jadranskog mora u našu prestonicu. Autor ove izložbe je Stefan Ralević, kustos zbirke riba Prirodnjačkog muzeja Crne Gore, dok je koautor Ilija Ćetković sa Instituta za biologiju mora u Kotoru. Izložbu je svečano otvorila direktorka Prirodnjackog muzeja Crne Gore, Natalija Čađenović, zajedno sa Slavkom Spasićem, direktorom Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, ističući značaj višedecenijske saradnje između ove dve institucije.

Izvor fotografije: Časopis „Simbioza“

Vladari Jadrana

Sama postavka izložbe obuhvata oko 30 dermoplastičnih preparata, sa oko 15 različitih vrsta hrskavičavih stanovnika Jadrana koji su ulovljeni od strane ribara i donirani crnogorskom Muzeju. Jedini preparati koji su izrađeni od veštačkih materijala su model velike bele ajkule, kao i model čeljusti megalodona (čije ime znači „veliki zub”) u prirodnoj veličini, savršenih za upečatljive selfi fotografije.

Tu su i preparirani primerci mako ajkule (Isurus oxyrinchus), koja je poznata kao najbrža ajkula na svetu i može da dostigne brzinu od preko 70 km/h, dok je gorostasna psina (Cetorhinus maximus) druga najveća vrsta ribe na svetu, odmah nakon kit ajkule, koja iako može da naraste preko 10 metara, hrani se isključivo planktonom. Zatim, morska mačka (Scyliorhinus canicula), ubedljivo najčešća vrsta ajkule u Jadranskom moru, a koja život uglavnom provodi ležeći na morskom dnu, što posetiocima pruža uvid u biologiju i način života ovih fascinantnih stvorenja. Još neke od interesantnih vrsta koje su predstavljene na izložbi su ajkula lisica, kostelj, pas butor, modrulj, peščani pas, kao i tri vrste raža: golub kosir, ljubičasta viža i modropega raža.

Izvor fotografije: Časopis „Simbioza“

Drevni predatori iz dubina

Ajkule i raže spadaju u posebnu grupu riba (Chondrichthyes), koje se po mnogim, kako anatomskim tako i fiziološkim karakteristikama, razlikuju od riba sa koštanim skeletom. Njihova glavna odlika jeste skelet izgrađen od hrskavice, što im daje veliku fleksibilnost, dok im je koža prekrivena sitnim plakoidnim krljuštima koje smanjuju otpor vode kako bi lakše plivale. S druge strane, životni ciklus raža je uglavnom vezan za morsko dno i prilagođene su životu u neposrednom kontaktu sa podlogom, gde se hrane sitnim organizmima poput glavonošca ali i manjim ribama. Veliki broj ajkula su predatori koji, zahvaljujuči svojim dobro razvijenim čulima zauzimaju skoro sam vrh lanca ishrane, ali postoje i izuzeci poput već pomenute gorostasne psine, koja ima filtracioni način ishrane pa jede isključivo planktone. Hrskavičave ribe pojaville su se još u srednjem devonu, pre više od 400 miliona godina, a tokom svoje duge evolutivne istorije razvile su niz adaptacija koje su im omogućile opstanak do današnjeg dana. Uprkos tome što obuhvataju samo oko 1.200 vrsta i čine svega oko 5% ukupnog diverziteta riba, hrskavičave ribe imaju jako bitnu ulogu u vodenim ekosistemima.

Izvor fotografije: Časopis „Simbioza“

Tajne beskrajnog plavetnila

Iza zastrašujuće reputacije ovih morskih predatora krije se i niz neobičnih osobina koje su posetioci imali priliku da čuju tokom stručnog vođenja i koje ajkule i raže čine jedinstvenim u životinjskom svetu.

• Jedna ajkula tokom svog života može da zameni i do 20.000 zuba, koji su raspoređeni u više redova (čak i do 15) u njihovoj vilici, pri čemu je prednji red zuba najizraženiji i imaju glavnu ulogu u hvatanju plena.
• Donji deo njuške ajkula prekriven je velikim brojem sitnih otvora koji se nazivaju Lorencijeve ampule, a koje predstavljaju jedinstveni senzorni sistem, takozvano „šesto čulo“. Tako one mogu da detektuju i najslabije električne impulse i vibracije u vodi, pa čak i otkucaje srca svog plena koji je dobro sakriven.
• Umesto ribljeg mehura, što je opšta anatomska karakteristika riba, ajkule imaju jako dobro razvijenu jetru koja je bogata uljima. Ovo ulje ima specifičnu gustinu koja im pomaže da se održavaju u vodi i da regulišu svoju plovnost bez napora, a zanimljivo je i da ima široku primenu u farmaceutskoj industriji, posebno u preparatima za jačanje imuniteta.
• Skelet ajkula izgrađen je od hrskavice, materijala koji je jako porozan i slabo se fosilizuje, što predstavlja noćnu moru za paleontologe. Zbog toga gotovo ne postoje fosilni ostaci celih ajkula, već samo njihovih zuba, koji su građeni od dentina, pa se čitava filogenetska istorija ovih životinja zasniva upravo na ostacima njihovih zuba.

Izvor fotografije: Časopis „Simbioza“

Cena prekomernog izlovljavanja

U Jadranu su do danas zabeležene svega 33 različite vrste ajkula, a ukupno oko 60 vrsta svih hrskavičavih riba, međutim, usled višedecenijskog i intenzivnog ribolova, njihov broj se značajno smanjuje. Nekim vrstama, poput ženki mako ajkula, treba jako veliki broj godina da dostignu polnu zrelost, oko 18 godina, pa potom sledi period gravidnosti (trudnoće) koji traje oko godinu i po dana i tek onda rađaju žive mlade. Upravo je to jedan od glavnih razloga zašto su ajkule osetljive na ribolovne pritiske danas jer u svetu se godišnje ulovi oko 100 miliona ajkula, a takav trend je katastrofalan za morske ekosisteme. Ajkule, iako nekada i nisu ciljani ulov ribara, često stradaju prilikom izlova drugih ekonomsko važnih vrsta riba, a najnovija istraživanja pokazuju da čak jednoj trećini hrskavičavih riba preti rizik od izumiranja.

Izvor fotografije: Časopis „Simbioza“

Napadi ajkula na čoveka su jako retki, a u Crnoj Gori zabeležen je samo jedan takav napad i to sredinom prošlog veka (1955. godine) kada je stradao mladić iz Srbije koji je bio na letovanju. Zabeležena su još dva napada koja su se desila na hrvatskoj obali Jadrana, od kojih je jedan imao smrtni ishod (1974. godine). Drugi napad desio se 2008. godine kod ostrva Vis, kada je ajkula napala slovenačkog ronioca koji je sa sobom imao ulovljenu ribu koju je ajkula pokušala da mu preotme ali srećom bez uspeha i smrtnog ishoda.

Izvor fotografije: Časopis „Simbioza“

Velika većina ajkula nije opasna po čoveka, ali to ne sprečava mnoge ljude da osećaju strah od ovih stvorenja, a njegovom širenju značajno je doprinela i pop kultura poput filma „Jaws“ reditelja Stivena Spilberga. Upravo iz tog razloga, svako ko gaji takvu neopravdanu fobiju prema gospodarima dubina treba obavezno da poseti ovu izložbu koja na poseban način prikazuje neraskidivu vezu između čoveka i otvorenog mora, i ukazuje nam na to koliko su morski ekosistemi suočeni sa ozbiljnom pretnjom.

Galerija Prirodnjačkog muzeja (Mali Kalemegdan 5) je otvorena za posetioce od utorka do nedelje, u periodu od 10 do 18 časova, a cena ulaznice iznosi 300 dinara, dok je za studente besplatan ulaz uz indeks. Izložba će trajati do juna ove godine, a sve dodatne informacije mogu se pronaći sajtu i na zvaničnoj Instagram stranici Muzeja.

Izvori:

• https://pmcg.co.me/izlozba-gospodari-dubina-prirodnjackog-muzeja-crne-gore-gostuje-u-beogradu/
• Ćetković, I., Ralević, S. (mart 2026). Katalog izložbe: „Gospodari dubina – ajkule i raže Jadranskog mora“. JU Prirodnjački muzej Crne Gore. ISBN 978-9940-759-24-7. COBISS.CG-ID 37442820