Online nastava za vreme korone
Usled zdravstvenih mera namenjenih za normalizaciju i smeštanje sadašnje epidemiološke situacije u kontrolisane okvire, obrazovni sistem u Srbiji je u proteklih godinu dana, možda više nego ikada ranije, morao da ide u korak sa vremenom, ali i trenutnim mogućnostima.
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu je od samog početka vanredne situacije uveo održavanje predavanja i praktičnih vežbi na daljinu, a ovakav vid nastave se u velikoj meri sprovodi i danas. Nakon godinu dana od održavanja prvog online časa, interesovalo nas je šta su po mišljenju naših studenata prednosti online nastave, ali i na koji način bi trebalo unaprediti primenu iste.
Kako bismo saznali šta naše kolege misle o celokupnom načinu održavanja online nastave, sproveli smo kratak anonimni upitnik kojem su mogli da pristupe svi studenti našeg fakulteta. Kolege su imale „zadatak“ da određene iskaze vrednuju ocenama od 1 (uopšte se ne slažem) do 5 (u potpunosti se slažem), odgovore na pitanja sa da ili ne, ili ocene i ukratko iznesu svoje mišljenje o određenoj temi vezanoj za ovakav vid nastave. Ovom prilikom želimo da se zahvalimo svim koleginicama i kolegama koji su svojim učešćem u online anketi doprineli boljem sagledavanju jednog, za naučnu instituciju kao što je fakultet, izuzetno značajnog perioda.
Kroz ekran jednog online časa
„Profesori su držali predavanja u dogovorenom terminu na odabranoj online platformi.”
Čak 91% ispitanika ocenilo je ovu tvrdnju sa najvišom ocenom, dok se 90% ispitanika složilo da su profesori redovno slali neophodan materijal za učenje. Ono oko čega su, međutim, mišljenja bila podeljena, jeste razlika u načinu sprovođenja online predavanja u odnosu na predavanja na fakultetu. Iako je 58% studenata iznelo stav da se razlika između ova dva vida nastave nije naročito osetila, ne smemo zanemariti činjenicu da je čak 18% bilo izrazito nezadovoljno nedostatkom beneficija koje u regularnim okolnostima pružaju predavanja „u amfiteatru“.
Nedostaci online nastave
Kao neke od razloga za poteškoće u praćenju online nastave, studenti su navodili smanjenu koncentraciju, preveliki broj sati provedenih za računarom, nedovoljno duge pauze za vreme i između predavanja, kao i probleme sa internet konekcijom i nedostatkom adekvatnog prostora za rad.
Za mlade ljude posebno je važan osećaj pripadnosti određenom kolektivu, ali i odgovornosti i obaveze koje ta pripadnost podrazumeva, što dalje rezultuje većom motivacijom i željom za napredovanjem. Online nastava donekle je uticala na gubitak poimanja samog studiranja i pripadnosti jednoj takvoj zajednici kao što je akademska.
Ostvarivanje predispitnih obaveza na kolokvijumima i testovima, u velikoj meri se sprovodilo uživo, odnosno u zgradi fakulteta. Veliki broj studenata, međutim, imao je priliku da prisustvuje barem jednom online kolokvijumu. Stav 70% studenata jeste da za realizaciju online kolokvijuma nije bilo predviđeno dovoljno vremena, naročito ako se uzmu u obzir potpuno nove okolnosti u kojima se testiranje sprovodi.
Najveća mana predavanja na daljinu, prema mišljenju studenata, jeste nedostatak praktične nastave i sticanja novih znanja i iskustava na terenu ili u laboratoriji. Čak 70% ispitanika smatra da će izostanak praktičnih vežbi ostvariti značajan uticaj na njihove veštine u daljoj budućnosti.
Prednosti online nastave
„Imao/la sam više vremena za učenje tokom online nastave.”
Više od 79% sudenata složilo se sa ovom tvrdnjom, dok se kao jedna od glavnih prednosti online nastave, najčešće navodi mogućnost organizovanja slobodnog vremena u skladu sa ličim zahtevima i potrebama. Oko 60% studenata iskoristilo je period online nastave za spremanje nekih dugo odlaganih ispita, ali i za interesovanja i vannastavne aktivnosti za koje nije bilo dovoljno vremena tokom regularnog nastavnog režima.
Veliku olakšicu tokom online nastave predstavljala je i ušteda vremena koje bi u standardnim okolnostima bilo utrošeno na prevoz do fakulteta ili višečasovne pauze između predavanja.
Prema kriterijumima studenata, ono što se naročito izdvaja kao velika, možda i najveća pogodnost nastave “putem linka”, jeste mogućnost snimanja i naknadnog preslušavanja predavanja i vežbi, a uz prethodnu dozvolu profesora. Veliki broj studenata izrazio je potrebu za implementacijom ovakve pogodnosti i nakon stabilizacije epidemiološke situacije i vraćanja nastave u normalan režim.
Predlozi studenata za unapređivanje kvaliteta online nastave
„U suštini, profesori su dali sve od sebe da se ne oseti razlika u kvalitetu predavanja. Možda bi bilo dobro uvesti kratke testove od nekoliko pitanja nakon svakog predavanja. Testove ne bi trebalo bodovati, već bi oni služili profesorima da imaju uvid koliko nam je gradivo jasno, a nas bi naterali da se maksimalno skoncentrišemo i ne radimo ništa što bi nam odvlačilo pažnju tokom predavanja.”
„Volela bih da se materijal za učenje postavlja unapred.”
„Interaktivna nastava sa domaćim zadacima. Volela bih kada bi studenti bili više uključeni tokom predavanja.”
„Više konsultacija.”
„Treba uvesti češću interakciju profesora i studenata, kao i neke inovativne forme predavanja i prezentovanja.”
„Trebalo bi realizovati svako predavanje u više termina od po sat vremena. Studenti bi tada imali mnogo veći fokus, nego kad predavanje traje dva ili više sati.”
„Bilo bi dobro kada bi se predavanja snimala i kačila na Google učionicu, kako bismo mogli više puta da ih odslušamo.”
„Definitivno bih napravila interaktivnija predavanja. Postoji mnogo aplikacija i mogućnosti (kvizovi, ankete, pollovi…) koje mogu podići online predavanja na viši nivo. ”
Da rezimiramo
Iako su mišljenja o nastavi na daljinu podeljena, ono oko čega se svi studenti slažu jeste da je ovakav vid predavanja, odnosno studiranja, trenutno jedino bezbedno i prihvatljivo rešenje. Među studentima našeg fakulteta, nažalost, ima i onih koji spadaju u ugroženu grupu, ali i veliki procenat onih na koje je celokupna epidemiološka situacija izuzetno uticala, odrazivši se na učenje i mogućnost usredsređivanja na obaveze.
Ukoliko uzmemo u obzir sve parametre po kojima se vrednuje kvalitet jednog predavanja, važno je izdvojiti i činjenicu da se više od 67% studenata osećalo apsolutno slobodno da postavi pitanje u bilo kom trenutku tokom online predavanja, kao i da 78% studenata uglavnom nije imalo nikakve poteškoće u spremanju i polaganju ispita iz predmeta koje je slušalo online.
Zbog same kompleksnosti ovakve tematike, od posebnog je značaja pokrenuti zajedničku interakciju koja će za cilj imati unapređivanje i podizanje kvaliteta online nastave, uz obostrani doprinos. Neophodno je uzeti u obzir sve predloge i kritike studenata, ali i profesora, uz svest o tehničkim ograničenjima koje trenutna situacija iziskuje. Važno je, zbog toga, da i profesori dobiju priliku da iznesu svoje mišljenje na ovu temu, odnosno primedbe na sam rad i zalaganje studenata, kao i preporuke za efikasnije sprovođenje online nastave. Ostvarivanjem međusobne korelacije između studenata i profesorskog kadra, online nastava bi se realizovala na višem nivou, a određene prednosti koje pruža ovakav vid nastave mogle bi se bolje iskoristiti, uz eventualnu primenu i u daljoj budućnosti.
Izvor:
- Anonimni online upitnik „Anketa o online predavanjima“ kojem su mogli da pristupe svi studenti Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
