Gde su nestali vrapci?
Nezvaničan simbol grada Beograda i stanovnika ruralnih i urbanih sredina svih kontinenata sem Antarktika, vrapca, možemo sresti gde god da krenemo. Iako nisu na listi najugroženijih ptica i brojnost im ne opada toliko brzo, svako može da primeti kako ih je manje. Zašto vrapcima smetaju gradski uslovi na koje su se vekovima navikavali i koliko je čovek odgovoran za to?
Mužjak vrste Passer domesticus
Izvor slike: https://rcannon992.com
Vrabac Gočko – simbol Vrnjačke Banje
Izvor slike: https://upload.wikimedia.org/wikipedia
Dživdžan, pokućar, leteći miš…
Vrapci, najrasprostranjenije ptice na svetu, pripadaju redu Passeriformes. Dele se na one koji su autohtoni za kontinente Starog sveta – familija Passeridae i Novog sveta – familija Passerellidae. Srbiju nastanjuju četiri vrste: Passer domesticus (vrabac pokućar), Passer montanus (poljski vrabac), Passer hispaniolensis (španski vrabac) i Petronia petronia (kamenjarac) koje ima najmanje. Prema podacima iz 2017. godine, brojnost populacije vrabaca u Srbiji iznosi oko 5 miliona, a leti dostiže i do 10 miliona posle gnežđenja. Oni su društvene ptice stanarice koje formiraju jata. Oportunisti su (lako se prilagođavaju različitim i promenljivim uslovima sredine) i svaštojedi. U divljini žive prosečno tri do pet godina. Pare se na proleće i ženka najčešće snese četiri ili pet jaja. Kao i kod većine ptica pevačica, inkubacioni period je jako kratak, od 10 do 12 dana. Spadaju u sinantropne vrste – žive u čovekovoj blizini bez obavezne domestikacije. Smatra se da je njihov suživot sa ljudima počeo pre oko 10 000 godina, upravo sa razvojem prvih naselja. Ipak, mogu živeti i van naseljenih mesta. U Srbiji su pokućar i poljski vrabac zaštićene vrste, a od 2010. godine obeležava se svetski dan vrabaca 20. marta.
Različite vrste vrabaca
Izvor slike: https://www.animalspot.net
Procenjuje se da je u periodu od 1980. do 2017. godine ukupan pad populacija divljih ptica u Evropskoj uniji iznosio između 17 i 19% tj. između 560 i 620 miliona jedinki. Za populacije vrapca pokućara zabeleženo je najveće opadanje – 247 miliona jedinki manje tj. nestanak 50% populacije. Poljski vrabac izgubio je oko 30 miliona jedinki.
Zašto je vrabaca sve manje?
Razlozi opadanja brojnosti urbanih populacija nisu potpuno jasni, ali se najverovatnije radi o kombinaciji više faktora: novi pravci u arhitekturi, manjak zelenih površina, nedostupnost hrane, svetlosno, zvučno i aerozagađenje. Savremene zgrade često imaju staklene fasade bez ikakvih streha, šupljina i pukotina gde bi vrapci mogli da se gnezde. U urbanim sredinama sve je manje nižeg drveća i žbunja gde se ove ptice kriju od grabljivaca. Nestanak zelenih površina znači i manje insekata i larvi koji su ključni u ishrani ptića i odraslih jedinki, usled čega često biraju drugu, dostupniju hranu. Takvu ishranu odlikuje manjak antioksidanasa što dovodi do povišenog nivoa oksidativnog stresa. Urbane sredine prati i promena u načinu transporta; kako su kočije zamenjene automobilima, nestao je i izvor hrane za vrapce – nesvarene semenke u ekskrementima konja. Takođe, automobili i industrijska postrojenja dovode i do zagađenja vazduha (povećana koncentracija čađi i izduvnih gasova, npr. azot-dioksida). Aerozageđenje izaziva smanjeni imunski odgovor prema bolestima kao što je ptičja malarija, od koje sve češće oboljevaju u poslednje vreme. Urbanizacija dovodi i do drugih vidova zagađenja, kao što su svetlosno i zvučno. Industrijska i saobraćajna buka izaziva fiziološki stres kod mladih jedinki i dovodi do akustičnog maskiranja komunikacije između ptica. Usled ove pojave, ženke često ne čuju oglašavanje ptića pa im neće doneti dovoljnu količinu hrane, a dešava se i da oni ne čuju da su roditelji u blizini gnezda pa se ne oglašavaju. Iako neočekivan, pad brojnosti populacija zabeležen je i u ruralnim područjima, a pripisuje se intenziviranju poljoprivrede, sađenju monokultura i upotrebi jakih insekticida i herbicida. Promene sredine intezivnije pogađaju gradske jedinke u odnosu na jedinke koje žive u ruralnim područjima, što se manifestuje kroz lošije opšte stanje organizma i manje telesne dimenzije. Ukoliko ne dođe do promena, pad brojnosti njihovih populacija ne izgleda kao da će prestati.
Grupa vrabaca sakrivena u udubljenju fasade zgrade
Izvor slike: https://i.guim.co.uk/img/media/
Šta možemo učiniti?
Iako mnogi uzimaju vrapce zdravo za gotovo, kao česte i „obične” ptice, ne treba čekati da dođe do kritičnog pada brojnosti populacije kako bi se reagovalo. Sađenje divljeg cveća, forzicije, bršljana i žive ograde u dvorištima i baštama povećaće broj insekata kojima se hrane i pružiće im zaklon. Postavljanje kućica za ptice i hranilica, pogotovo zimi, olakšalo bi im život u urbanim sredinama. Od ključne je važnosti prilagođavanje poljoprivrednih praksi prirodi, širenje mreže zaštićenih područja, dobro upravljanje gradovima i planiranje održive infrastrukture. Kolektivna i sistematska briga o vrstama i okruženju oko nas jedini je način da se reše kompleksni problemi kao što je slučaj sa vrapcima. Bez njihovog cvrkuta, svet ne bi bio isti.
Vrapci oko hranilice
Izvor slike: http://teach.files.bbci.co.uk
Izvori:
- De Laet, J., & Summers-Smith, JD. (2007). The status of the urban house sparrow Passer domesticus in North-Western Europe: a review. Journal of Ornithology. https://www.researchgate.net/publication/221962862_De_Laet_J_Summers-Smith_JD_The_status_of_the_urban_house_sparrow_Passer_domesticus_in_North-Western_Europe_a_review_J_Ornithol_148_S275-S278
- Schroeder, J., Nakagawa, S., Cleasby, I. R., & Burke, T. (2012). Passerine Birds Breeding under Chronic Noise Experience Reduced Fitness. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3394753/
- Seress, G., Bókony, V., Pipoly, I., Szép, T., Nagy, K., & Liker, A. (2012). Urbanization, nestling growth and reproductive success in a moderately declining house sparrow population. https://nsojournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/epdf/10.1111/j.1600-048X.2012.05527.x
- Menon M., Devi P., & Mohanraj, R. (2013). Habitat variability and spatial assemblages of House Sparrows (Passer domesticus) along a gradient of urbanization.
- Mitrović, N. (2023). Svetski dan vrabaca: Šta dživdžan u Beogradu zbori https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-64997098#amp_tf=From%20%251%24s&aoh=17681635733615&referrer=https%3A%2F%2Fwww.google.com&share=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com%2Fserbian%2Flat%2Fsrbija-64997098
- Stojiljković, U. (2021). U Evropi nestalo 600 miliona jedinki ptica. Društvo Za Zaštitu I Proučavanje Ptica Srbije https://pticesrbije.rs/u-evropi-nestalo-600-miliona-jedinki-ptica/
- House sparrow (Passer domesticus) – BirdLife species factsheet. (2024). Birdlife.org. https://datazone.birdlife.org/species/factsheet/house-sparrow-passer-domesticus
- Herrera-Dueñas, A., Pineda-Pampliega, J., Antonio-García, M. T., & Aguirre, J. I. (2017). The Influence of Urban Environments on Oxidative Stress Balance: A Case Study on the House Sparrow in the Iberian Peninsula. Frontiers in Ecology and Evolution, 5. https://www.frontiersin.org/journals/ecology-and-evolution/articles/10.3389/fevo.2017.00106/full
- Minayo Martín, S., Villar, M., Sánchez-Cano, A., Fontoura-Gonçalves, C., Hernández, J. M., Williams, R. A. J., Quevedo, M. Á., & Höfle, U. (2025). Impact of urbanization on the house sparrow (Passer domesticus): Serum proteome and pathogen prevalence. https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0048969725005558
- Birdstales. (2026). 2 vrste vrabaca (Ultimativni vodič za identifikaciju). https://birdstales.com/ptice/vrabci
