Empatija kod životinja
Empatija je sposobnost da se razume ili oseća šta druga osoba doživljava i mogućnost postavljanja u poziciju u kojoj se druga osoba nalazi. Empatija nas vodi kroz život omogućavajući nam da bolje razumemo emotivna stanja drugih ljudi i navodeći nas da preduzmemo mere za ublažavanje patnje druge osobe. Međutim, postavlja se pitanje: da li je empatija kao pojava prisutna kod ostalih životinja i ako jeste, u kojoj meri?
Interakcija između dva slona
Izvor slike: https://online.uwa.edu/wp-content/uploads/2019/03/Empathy-in-Animals-UWA.jpg
Empatija kao termin uvedena je od strane psihologa Edvarda Bredforda Tičnera 1909. godine, kao prevod nemačkog termina einfühlung, što znači „osećati za nekoga“.
Sam termin empatije korišćen je najpre u estetici, gde opisuje mogućnost saživljavanja posmatrača sa prirodom ili umetničkim delom. Analogno tome, u psihologiji se koristi kako bi ukazao na razumevanje i poistovećivanje posmatrača sa psihičkim svetom druge osobe.
Tipovi empatije uključuju: kognitivnu empatiju, emocionalnu empatiju i somatsku empatiju.
Emocionalna, takođe poznata i kao afektivna ili primitivna empatija, subjektivno je stanje, koje proističe iz emocionalne „zaraznosti“. To je naš automatski poriv da odgovorimo na odgovarajući način na osećanja drugih ljudi. Ova vrsta empatije se odvija automatski i često nesvesno. Takođe se opisuje i kao indirektno deljenje emocija.
Kognitivna empatija je potpuno svesni poriv da se tačno prepozna i razume emocionalno stanje druge osobe. Kognitivna empatija podrazumeva smeštanje sebe u poziciju drugih.
Somatska empatija je definisana kao čin obraćanja pažnje na neverbalne, somatske znake, kao što su držanje ili gestikulacija.
Tipovi empatije
Izvor slike: https://polgovpro.blog/2020/05/11/empathy-and-mindfulness-in-leadership-and-life/
Neuronska ogledala kod makaki majmuna
Ljudi poseduju mogućnost da na osnovu ponašanja druge osobe pretpostave njihove namere. Na primer, ako vidimo da osoba širi ruke ka nama sa blagim izrazom lica, znaćemo da ona hoće da nas zagrli, dok ćemo zaključiti da je osoba besna i da će nas udariti, ako podignute ruke sa izrazom besa na licu kreće ka nama.
Po slici pretpostavljamo zagrljaj
Izvor slike: https://www.freepik.com/free-photo/happy-redhead-woman-manager-reaching-hands-forward-hug-you-cute-woman-with-ginger-hair-stretching-out-arms-cuddles-standing-white-wall_18948073.htm
Objašnjenje ove pojave može ležati u jednoj klasi neurona, koji se nazivaju neuronska ogledala, otkrivenih kod ljudi 2001. godine. Oni su došli do otkrića da se ovi neuroni ne aktiviraju samo kada osoba izvodi neki određeni zadatak, već se na isti način pobuđuju i dok osoba posmatra neku osobu kako izvodi taj zadatak. Dakle, neuronska ogledala aktiviraju se u mozgu čoveka i dok izvodi i dok posmatra izvođenje radnje.
Ista grupa neurona se aktivira kada se radnja radi i posmatra
Izvor slike: https://critpoints.net/2016/08/03/mirror-neurons/
Džeromo Ricolati je zajedno sa kolegama otkrio neuronska ogledala dok je radio na reakcijama makaki majmuna. Oni su zapazili da se grupa neurona u području F5 premotornog korteksa aktivira kada makaki majmun obavlja neki zadatak, ali i kada posmatra kako druga životinja obavlja isti taj zadatak. Kasnije istraživanje je razjasnilo različite regione uključene u sistem neuronskih ogledala kod majmuna, koji predstavljaju grupu neuronskih ogledala, koja zajedno funkcionišu i učestvuju u obavljanju zadataka.
Oponašanje radnje kod majmuna
Izvor slike: https://neuroscientificallychallenged.com/posts/know-your-brain-mirror-neurons
Empatijom motivisano prosocijalno ponašanje
Da bi testirali empatijom motivisano prosocijalno ponašanje kod glodara, naučnici su na isto mesto postavili slobodnog pacova i pacova koji se nalazio u kavezu. Pacov na slobodi je sa odmicanjem eksperimenta stekao sposobnost sve bržeg otvaranja kaveza i oslobađanja drugog pacova na slobodu. Takođe, nizom drugih eksperimenata utvrđeno je da pacovi neće otvarati prazne kaveze ili kaveze u kojima se nalaze neki neživi predmeti. Pored toga, kada bi se u eksperimentu u jednom kavezu nalazila čokolada, a u drugom pripadnik iste vrste, pacovi su pored otvaranja kaveza sa drugim pacovom otvarali i kavez sa hranom, a dalje bi tu hranu međusobno i delili. Dakle, pacovi se ponašaju prosocijalno kao odgovor na nevolju pripadnika iste vrste, motivisani empatijom.
Postavka eksperimenta
Izvor slike: https://www.wired.com/story/what-rat-empathy-may-reveal-about-human-compassion/
Pacovi pokazuju empatiju pomaganjem nepoznatog pacova
Izvor slike: https://news.uchicago.edu/big-brains-podcast-what-rats-can-teach-us-about-empathy-and-racism-peggy-mason
Neurološka osnova empatije
Poslednjih godina, neuronaučnici su počeli da identifikuju neuronska kola koja imaju ulogu u stvaranju empatičkog odgovora kod eksperimentalnih životinja – praćenjem moždane aktivnosti kod glodara i majmuna u situacijama koje pokazuju njihovu sposobnost empatičnog reagovanja na emocije druge životinje.
Makaki majmuni
Izvor slike: https://www.affenberg.com/wp-content/uploads/2017/05/DSC_6372-1200×630.jpg
Ista neuronska kola aktiviraju se i kod životinje koja se nalazi u nekoj opasnoj situaciji i u mozgu životinje koja je posmatra. Na nivou neuronskih kola, to je kao da životinja posmatrač ima isto iskustvo, kao i životinja u nevolji, uključujući i osećaj bola. Ovaj fenomen naziva se ‚‚emocionalna zaraza”.
Ova kola protežu se od prefrontalnog korteksa do amigdale, a iste neuronske mreže se aktiviraju kod ljudi tokom reagovanja u situacijama koje zahtevaju empatički odgovor. Region prefrontalnog korteksa koji aktivno reaguje kod životinja posmatrača u eksperimentima o ‚‚emocionalnoj zarazi” je levi anteriorni cingularni kortikalni region – ACC region.
Region prefrontalnog korteksa koji reaguje na ‚‚emocionalnu zarazu”
Izvor slike: https://www.psypost.org/2019/04/study-finds-complex-link-between-neuroticism-and-cortical-thickness-in-the-anterior-cingulate-cortex-53534
U eksperimentima u kojima dolazi do inhibiranja ili stimulacije ACC regiona mozga i reakcija životinje prati ovu zavisnost, te pri stimulaciji ovog regiona dolazi do odgovarajuće reakcije ili ona u slučaju inhibiranja izostaje. Tako, pri stimulaciji ovog regiona životinja, posmatrač oseća iste emocije kao životinja koja se nalazi u nepovoljnoj situaciji, dok pri inhibiciji ACC regiona empatička reakcija izostaje. Oštećenje ovog regiona, koji leži u osnovi empatičnog ponašanja, čini životinje u eksperimentima nesposobne da iskuse emocije drugih životinja.
Empatija je mnogo više od pojma definisanog u nauci, koji se nalazi u knjizi ili leksikonu i za koji je potrebno određeno naučno znanje da bismo ga razumeli. Empatija je svakodnevna pojava, koja nas vodi kroz život, znali mi njenu definiciju i ime ili ne, osiguravajući nam pravu reakciju u određenom trenutku. Po svemu sudeći iste ove sposobnosti delimo i sa drugim društvenim životinjama.
Empatija postoji kod svih socijalnih životinja
Izvor slike: https://blog.peacerevolution.net/can-trees-and-animals-show-empathy-and-altruism/
Izvori:
- https://www.psychologytoday.com/us/blog/the-new-brain/202103/can-animals-feel-empathy
- https://www.nationalgeographic.com/animals/article/150714-animal-dog-thinking-feelings-brain-science
- Goleman, Dejvid, Emocionalna inteligencija, Geopoetika, Beograd, 1997.
- Dr Krstić, Dragan, Psihološki rečnik, Drugo popunjeno izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1991.
