Dan nauke 2026.
U Srbiji se 10. jul tradicionalno obeležava kao Dan nauke u čast rođenja velikog naučnika Nikole Tesle. Ovaj značajan datum, već godinama unazad, obeležava i Centar za naučno-istraživački rad studenata (CNIRS) Biološkog fakulteta. Ove godine manifestacija je održana 11. jula u Botaničkoj bašti „Jevremovac” u Beogradu. Posetioci su imali priliku da obiđu štandove naučno-istraživačkih grupa i da se bliže upoznaju sa različitim oblastima istraživanja biologije. Svima koji su želeli da se bolje upoznaju sa disciplinama ove nauke bio je dostupan raznovrstan edukativni i interaktivni sadržaj koji su pripremili organizatori događaja.
Postavka „Safari na bari” je posetiocima, pomoću izloženih primeraka, dočarala život organizama u vodenim ekosistemima. Oni koji su posetili ovaj štand mogli su da upoznaju različite vrste riba, insekata i račića, kao i da vide sićušne organizme koji naseljavaju stajaće vode. Takođe, predstavljen je značaj školjki, kao prirodnih filtratora u vodenim ekosistemima.
Izvor: Časopis Simbioza
Odmah pored Safarija na bari nalazili su se džinovski primerci insekata koji su privukli pažnju brojnih posetilaca, kako najmlađih, tako i starijih. Na štandu pod nazivom „Insektlja — ekosistemske usluge koje pružaju insekti” je, pored „insekata džinova”, izložen bio i veliki broj insekatskih preparata. Predstavnici štanda su objasnili ulogu insekata kao oprašivača u urbanim sredinama – bez njih, nijedna šuma ili livada ne bi mogla opstati. Posetioci su mogli videti raznolikost gnezda pčela i osa. Pored toga, ljubiteljima forenzike je na kreativan način približena forenzička entomologija koja obuhvata primenu insekata u istraživanju bioloških tragova.
Izvor: Časopis Simbioza
Grupa za istraživanje slepih miševa je posetiocima prikazala važnost slepih miševa u regulaciji brojnosti insekata. Prezentovano je kako se analizom njihove ishrane može saznati kojim se insektima slepi miševi hrane, a samim tim i koja staništa koriste. Zahvaljujući tome se određeni lokaliteti mogu staviti pod zaštitu kako bi se obezbedio opstanak slepih miševa.
Izvor: Časopis Simbioza
Jedan od učesnika na Danu nauke bio je i STRIMHealth, projekat Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”. Istraživači na ovom projektu se bave problemom bolesti masne jetre pa su posetioci imali priliku da čuju kako je način ishrane jako važan za zdravlje jetre i da vide razliku između zdravih i disfunkcionalnih hepatocita. Predstavljen je i inovativni proizvod koji može doprineti očuvanju jetre, a koji sadrži bakterije Lactobacillus helveticus BGRA43.
Izvor: Časopis Simbioza
Laboratorija za eksperimentalnu astrobiologiju približila je posetiocima pojam astrobiologije i života na drugim planetama. Na slikovit način su predstavljeni mikroorganizmi koji mogu da prežive u uslovima koji vladaju na Veneri ili Marsu.
Izvor: Časopis Simbioza
Na štandu pod nazivom „Tvoj mikro svet” svi zainteresovani su mogli nešto više da nauče o varenju hrane, kao i zašto je mikrobiom važan za naše zdravlje. Za najmlađe su bile spremne edukativne igre koje su im približile pojam mikrobioma.
Izvor: Časopis Simbioza
Kod predstavnika Centra za translacione neuronauke posetioci su imali priliku da se upoznaju sa paličnjacima, insektima koji podsećaju na grančice i koji predstavljaju sjajne model organizme za proučavanje neurobioloških procesa. Takođe, objašnjeno je na koji način vršimo refleksne pokrete i kako neuroni komuniciraju.
Izvor: Časopis Simbioza
Štand koji je nosio naziv „Genetika populacija i ekogenotoksikologija” je posetiocima bliže opisao voćnu mušicu sa fokusom na njen veliki značaj koji ima kao model organizam. Takođe, saradnici su predstavili i njen doprinos u istraživanjima zagađenja životne sredine kadmijumom.
Izvor: Časopis Simbioza
Postavka Srpskog društva istraživača raka (SDIR) je kroz edukativne sadržaje i eksperimente posetiocima približila savremene pristupe istraživanju, dijagnostici i lečenju raka. Pored toga, poseban segment postavke bio je posvećen značaju pravilne ishrane u toku terapije. U razgovoru sa istraživačima SDIR-a posetioci su mogli saznati nešto više o zdravim namirnicama i receptima koji doprinose očuvanju zdravlja.
Izvor: Časopis Simbioza
Na štandu projekta „Opasulji se” posetioci su se mogli upoznati sa pasuljevim žižkom, insektom koji nanosi štetu pasulju. Posebnost ovog projekta jeste da i građani mogu doprineti tako što će kontaktirati sa istraživačima kada pronađu jedinke žiška. Rezultati istraživanja doprinose zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi. Predškolcima je predstavljena istoimena društvena igra u kojoj su uživali.
Projekat „ProPollSoil” je omogućio zainteresovanim posetiocima da saznaju više o značaju zemljišta za oprašivače. Istaknuto je kako razumevanje veze između zemljišta i oprašivača doprinosi očuvanju ekosistema.
Projekat „Od biootpada do biokozmetike” je kroz svoju postavku posetiocima pružio priliku da otkriju kako se biološki otpad može pretvoriti u bioaktivne sastojke koji ulaze u sastav kozmetičkih proizvoda. Naučnici su predstavili inovativni biokozmetički preparat za čišćenje lica i objasnili kako razumevanje principa cirkularne ekonomije može unaprediti zaštitu životne sredine i smanjenje otpada.
Kroz eksperimente i edukativan sadržaj Centra za biokontrolu patogena i promociju rasta biljaka posetioci su imali priliku da otkriju kako bakterije interaguju sa biljkama i na koji način njihova povezanost utiče na poljoprivredu i ishranu.
O Danu nauke predsednik CNIRS-a, Bogdan Cerović, rekao je
Drago mi je što smo i ove godine uspeli da organizujemo Dan nauke. Iz mog iskustva, mogu da kažem da smo svake godine imali pozitivan feedback od učesnika, a ove godine mislim da smo imali i najveći broj učesnika do sada. Učesnici, volonteri i posetioci su prezadovoljni samom manifestacijom. Drago mi je što svoj ciklus rada u CNIRS-u završavam sa Danom nauke i što sam imao priliku da od početka svojih studija, tada kao volonter, pa kasnije i kao koordinator nekoliko postavki, a danas kao predsednik CNIRS-a učestvujem u organizaciji ove manifestacije. Prezadovoljan sam. Naravno, i prirodne nepogode toga dana nas nisu zaustavile da nastavimo sa organizacijom. Šta više, prijalo nam je da nas kiša osveži. Naravno, svaka manifestacija zahteva momenat kada iskrsne neka situacija, te mislim da smo ih dobro rešili usputno. Trenutno sam i dalje sam pod utiskom, naravno, pozitivnim.
Botanička bašta „Jevremovac” bila je domaćin događaja koji je okupio ljubitelje nauke i prirode. Iako je iznenadni pljusak nakratko usporio aktivnosti u toku manifestacije, to nije sprečilo posetioce da uživaju u raznovrsnim sadržajima koji su pripremljeni. Posebna pažnja bila je posvećena i najmlađima, koji su kroz interaktivne aktivnosti mogli da otkriju interesantne stvari iz sveta biologije. Dan nauke imao je za cilj da podstakne posetioce da prošire svoje znanje i razviju interesovanje za nauku. Obezbedivši bogat program koji je sadržao zanimljive prezentacije, eksperimente i igre, organizatori su uspeli da nauku približe svima.
