Buka – nevidljivi neprijatelj
Najčešće kada pomislimo na zagađenje životne sredine, prva asocijacija su nam divlje deponije, plastične kese i izduvni gasovi, međutim jedan od izuzetno problematičnih zagađivača životne sredine jeste i buka. Ovaj nevidljivi zagađivač ozbiljna je pretnja po zdravlje ljudi u urbanim sredinama, ali veliki problem predstavlja i brojnim životnjiskim vrstama u različitim ekosistemima. Procenjuje se da u Evropi zbog posledica buke umre preko 16 000 ljudi.
Izvor: https://cdn-prod.medicalnewstoday.com/content/images/articles/323/323604/loud-noise-protect-ears.jpg
Šta je buka?
Prema definiciji, buka je svaki neželjeni zvuk koji svojim intenzitetom i trajanjem nanosi štetu ljudskom organizmu i živom svetu.
Zvučni talasi su mehanički talasi i predstavlju vibraciju molekula vazduha koja se od izvora zvuka prenosi do naših čulnih organa smeštenih u uhu. Tonovi koje čujemo odlikuju se jačinom koja zavisi od amplitude i visinom koja zavisi od frekvencije određenog zvučnog talasa. Jačina zvuka izražava se u decibelima (dB), a ljudsko uho registruje zvukove jačine od 0 do 140 dB.
Prag bola za ljudski organizam iznosi između 120 i 140 dB.
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog ekonomskog prostora je da građani Evrope treba da budu izloženi buci do 75dB preko dana i do 45dB tokom noći.
Evo nekoliko primera jačine zvukova iz svakodnevnog života:
- normalno disanje – 10dB
- padanje lišća – 10dB
- zujanje komarca – 20 dB
- razgovor i smeh – do 65dB
- usisivač – 75dB
- veš-mašina -78dB
- gradski saobraćaj – 80dB
- lavež psa – do 80dB
- bušilica – 90dB
- nadletanje aviona na visini od 300m – 100dB
- grmljavina – 120dB
- rok koncert – 130dB
- vatromet – 145dB
Vrlo lako možemo doći do zaključka da su gradovi znatno zagađeniji bukom u odnosu na ruralne sredine i ekosisteme u prirodi.
10 najbučnijih gradova sveta
Kako buka utiče na naš organizam
Dokazano je da buka jačine 75dB ima štetan uticaj na čovekov organizam, a zdravstveni problemi koje izaziva mogu biti kratkoročni ili dugoročni u zavisnosti od vremenskog trajanja i same jačine zvuka.
Najčešća posledica zvučnog zagađenja kod ljudi je gubitak sluha izazvan bukom (NIHL– Noise Induced Hearing Loss). Ovo oboljenje predstavlja trajno oštećenje stereocilija u unutrašnjem uhu. Oštećene stereocilije se ne mogu obnoviti, niti mogu vršiti svoju receptornu funkciju odnosno ne mogu preneti električni signal do mozga što direktno onemogućava zvučnu senzaciju. Čulne ćelije mogu biti oštećene usled konstantnih zvukova kao što je na primer buka gradilišta, ali i kratkoročnih jakih zvukova kao što je zvuk ispaljivanja metka iz pištolja.
Pored oštećenja sluha, buka može izazvati i brojne druge psihosomatske poremećaje kao što su: povišeni krvni pritisak, ubrzan rad srca, glavobolje, u ekstemnim slučajevima gastritis, pa i srčani udar.
Konstantna izloženost buci dovodi do pojave depresije, nesanice, anksioznosti, stresa, histerije, ali negativno utiče i na kognitivne sposobnosti, memoriju i koncentraciju pogotovo kod dece.
Buka, noć i san
Brzina rasprostiranja zvuka zavisi od temperature slojeva vazduha – što je temperatura viša, to je i brzina zvuka veća. Tokom dana najniži sloj je najtopliji, a u višim se temperatura smanjuje. Tokom noći je situacija obrnuta, te je najniži sloj najhladniji, a slojevi iznad su topliji što omogućava da se noću zvuk čuje dalje nego danju.
Naše čulo sluha radi bez prestanka čak i kada spavamo, a bilo koji zvuk koji čujemo tokom sna ima uticaj na naš mozak. To može izazvati reakciju organizma kao što je ubrzani puls i dovesti do kardiovaskularnih poremećaja, a konstantno izlaganje buci tokom spavanja može dovesti do hroničnog umora, neispavanosti i pada koncentracije. Zato je preporuka da se tokom noći ne izlažemo zvucima čija je jačina veća od 30dB – što je prosečna jačina šaputanja.
Naš mozak ,,sluša” i dok spavamo
Izvor: http://theriseandshine.com/wp-content/uploads/2017/10/girl-sleeping-with-headphones.jpg
Uticaj na životnje
Zagađenje bukom bez sumnje ima negativan uticaj na život brojnih vrsta. Buka otežava komunikaciju između jedinki i onemogućava im da pronađu svoje jato, krdo i sl. Mnoge vrste ptica i žaba korsite zvukove da privuku partnere za parenje i zbog toga neželjeni zvuci direktno utiču na njihovo razmnožavanje. Neke životinje poput slepog miša koriste eholokaciju, a svaki vid buke otežava im orijentisanje u prostoru. Životnje koje love i hrane se noću imaju veoma izoštreno čulo sluha. Studije su pokazale da kod sova promena jačine zvuka od samo 1dB smanjuje uspešnost u hvatanju plena.
Nisu pošteđeni ni vodeni ekosistemi. Brojne bušilice, sonarni uređaji i seizmički testovi narušavaju sklad u okeanima. Najugroženiji su delfini i kitovi kojima je otežana komunikacija eholokacijom, a samim tim kretanje, ishrana i razmnožavanje.
Ni vodeni ekosistemi nisu pošteđeni
Izvor: https://shiftingvalues.com/wp-content/uploads/2019/01/Campaign-Visual-Humpbackwhale-cOceanCare.png
Ako želite da poslušate zvuke okeana, pogledajte ovaj sajt koji sadrži snimke zvuka vodenih ekosistema širom sveta.
Kako da se borimo protiv buke?
– Korišćenjem izolacije i materijala koji absorbuju buku (zamenom običnog asfalta specijalizovanim za smanjenje zvuka, nivo buke u saobraćaju se može smanjiti za 3dB)
– Sadnjom drveća i očuvanjem vegetacije pored puteva i drugih bučnih mesta
– Smanjenim korišćenjem motornih vozila
– Izbegavanjem bučnih mehaničkih radova u prirodnim ekosistemima
– Poštovanjem javnog reda i mira kako bismo jedni drugima omogućili što zdravije okruženje
Izvor: https://www.iberdrola.com/environment/what-is-noise-pollution-causes-effects-solutions
Izvori:
