Brza hrana – brzo zagađenje
Brza hrana postala je svakodnevnica velikog broja ljudi. Mnogi biraju ovakve obroke zbog uštede vremena ili nedostatka kulinarskih interesovanja i veština. Pored štetnog uticaja na zdravlje ljudi, industrija brze hrane značajan uticaj ima i na naše okruženje.
Sve više ljudi bira brzu hranu da bi uštedeli vreme.
Izvor: https://www.campaignasia.com/article/the-top-10-fast-food-brands-in-asia-pacific/471528
Potrošnja energije
Ukoliko pogledamo bilo koji restoran brze hrane, prvo ćemo uočiti upadljive svetleće reklame, a zatim sve ostale potrošače energije. U Sjedinjenim Američkim Državama 19% ukupne potrošene energije utrošeno je na prozivodnju hrane. Lanci brze hrane imaju veliki udeo u tome. Elektična energija se na dosta načina može uštedeti, ali i neprimetno prekomerno trošiti. Retki su objekti koji makar u nekom delu dana koriste dnevnu svetlost, a neodržavanje čistoće sijalica i neonki zahteva rad većeg broja istih, kako bi osvetljenje bilo na očekivanom nivou. Neredovno čišćenje friteze umanjuje njenu efikasnost i zahteva veći utrošak električne energije. Brojni drugi uređaji, kao što su frižideri, klima uređaji, bojleri, mašine za led, sušači za ruke i drugi, predstavljaju velike potrošače i najčešće nisu u zelenoj energetskoj kategoriji — ne spadaju u visoko efikasne, štedljive uređaje.
Razni aparati i njihovo održavanje troše dosta energije.
Izvor: https://www.culinarydepotinc.com/blog/fast-food-restaurant-equipment-list/
Pakovanje
Hrana se većinski pakuje u ambalaže od sintetičkih materijala, papira i plastike. Koliko je plastika postala veliki problem govore nam podaci iz marinskih ekosistema: pronađena je kod 59% morskih ptica, kao što su pelikani i albatrosi, kod 100% kornjača i kod 25% riba sakupljenih na pijacama širom sveta. Glavni problem je nemogućnost reciklaže i ponovne upotrebe pakovanja, kao i veliki broj slojeva u koje se hrana pakuje (folija, papir, stiropor, zatim plastična kesa). Industrija brze hrane pravi 49% ukupnog smeća u Sjedinjenim Američkim Državama, a kompanije Burger King, McDonald’s, Seven Eleven, Starbucks i Wendy’s imaju najveći udeo u tome. Korišćenje višekratne ambalaže moglo bi da smanji taj procenat na 33%. Rešenja su recikliranje, korišćenje višekratnih ambalaža i kompostiranje.
Hrana se većinski pakuje u ambalaže od sintetičkih materijala, papira i plastike.
Izvor: https://www.recycling-magazine.com/2020/09/08/reusable-foodservice-packaging-science-review-highlights-need-for-robust-hygiene-measures/
Bacanje hrane
Oko 40% proizvedene hrane u Americi se ne pojede, nego se baci, a oko 95% te hrane završi na deponijama, gde čini čak 21% ukupnog čvrstog otpada. U 2014. godini nastalo je 38 miliona tona otpada od hrane, a samo 5% iskorišćeno je za kompostiranje. Ove poražavajuće činjenice mogle bi se promeniti na bolje umerenom prozivodnjom, kompostiranjem, korišćenjem ostataka hrane u ishrani životinja i sl. Statistika pokazuje da 15% hrane koja se baca u Americi, bila bi dovoljna da se nahrani čak 25 miliona ljudi godišnje.
Oko 40% proizvedene hrane u Americi se ne pojede i baci.
Izvor: https://olioex.com/wp-content/uploads/2021/05/79293_Reutersfoodwastefilephoto_1589992982138-1.jpeg
Voda
Industrija brze hrane stvara probleme vodenim ekosistemima na različite načine. Prema Agenciji za zaštitu životne sredine, čak 25% ukupne sveže vode koja se godišnje upotrebi, iskoristi se za proizvodnju hrane koja neće biti pojedena. Farme koje se bave uzgajanjem životinja, najčešće krava i svinja, njihovim otpadom, preko kanalizacije, zagađuju okolne vodotokove koji se ulivaju u okean i time ugrožavaju marinski svet. Jednostavno, tako veliki broj životinja na tako malom prostoru šteti i zemljištu i vodi koja se u njemu nalazi.
Druga velika opasnost po vodene ekosisteme jeste i vodootporna ambalaža. Materijal koji se koristi za proizvodnju ovakvih ambalaža teže se razgrađuje i pravi velike probleme ukoliko se nađe u vodenim staništima.
Plastična kesa u moru.
Emisija isparljivih organskih jedinjenja
Isparljiva organska jedinjenja (VOC) su hemikalije na bazi ugljenika (butan, toluen, pentan…) i opasna su po životnu sredinu jer emituju toksična isparenja. Kada su izložene sunčevoj svetlosti, ove hemikalije reaguju sa azotnim oksidima i ugljen monoksidom i formiraju troposferski ozon – poznat kao prizemni smog. Procenjuje se da se za pripremu samo četiri hamburgera u restoranu brze hrane utroši isti broj VOC-a kao automobil koji vozi 1.000 milja (1609 km).
Činjenica je da industrija brze hrane ima negativan uticaj na čoveka i njegovo okruženje, ali dobra stvar je da postoji mnogo načina da se sa tim problemom izborimo ili ga u nekoj meri umanjimo. Neki proizvođači brze hrane svesni su kakve posledice po okruženje ova industrija ima i započeli su proces smanjenja ugljeničnog otiska. Ugljenični otisak predstavlja merilo emisije gasova sa efektom staklene bašte pojedinca tokom jedne godine. Zahvaljujući popularnosti velikih restorana brze hrane koji su odlučili da više pažnje posvete ekološkim aspektima proizvodnje i manji proizvođači sada nude ekološki pogodnije opcije kao što veganski obroci i reciklirana pakovanja.
Podizanjem svesti o efikasnom korišćenju električne energije, savesnom konzumiranju i proizvodnji hrane, recikliranju, kompostiranju i biranjem ,,zelenih“ opcija, možemo da učinimo planetu prijatnijim mestom za život.
Kompostiranje i reciklaža su neka od rešenja.
Izvor: https://powerknot.com/wp-content/uploads/2021/11/compost-image-scaled-1-2.jpeg
Izvori:
