Allium sativum – belo zlato

Ime Allium sativum zvuči kao ime neke nepoznate egzotične biljke. Ipak, reč je o dobro znanoj biljci, koja se koristi, kako za ishranu, tako i u medicinske svrhe. Predanja i zapisi govore da se ona intenzivno upotrebljavala još od samog početka čovečanstva. Još vam nije jasno? U pitanju je beli luk.

Klijanje belog luka iz lukovice

Izvor: https://www.pexels.com/photo/growth-of-garlic-10458249/

Raznolika upotreba belog luka kroz vekove i kulture

Početke korišćenja belog luka vidimo još u Starom Egiptu, gde je ova biljka davala snagu i izdržljivost radnicima, a ostaci belog luka pronađeni su i u Tutankamonovoj grobnici. U to vreme se korišćenje belog luka ogledalo u lečenju abnormalnih izraslina, zaraza insektima i parazitima, opšte iznemoglosti i problema sa cirkulacijom.

U Starom Egiptu verovalo se da beli luk povećava snagu i izdržljivost, kao i da ima brojna lekovita svojstva

Izvor: https://static.wixstatic.com/media/966126_ceab93db783e432c84f3afc323b28b1a~mv2.jpg/v1/fill/w_749,h_421,al_c,lg_1,q_80,enc_auto/966126_ceab93db783e432c84f3afc323b28b1a~mv2.jpg

Kao i u Egiptu, i u Antičkoj Grčkoj je beli luk pospešivao snagu, pa su ga koristili i učesnici Olimpijskih igara! Očuvani čenovi belog luka su otkriveni u iskopinama palate u Knososu na Kritu, što govori da je korišćen i od strane više klase. Poznati grčki lekar, Hipokrat, prepisivao je korišćenje belog luka pri plućnim bolestima, kao i pri pojavi izraslina.

Učesnici Olimpijskih igara u Antičkoj Grčkoj takođe su koristili beli luk

Izvor: https://stillmed.olympics.com/media/Images/OlympicOrg/Games/Ancient_Olympic_Games/Ancient_Games_The_Sports_Events.jpg 

Ne čudi što je i u Rimu beli luk bio korišćen – prvenstveno od strane mornara i vojnika. Dioskorid, grčki lekar i glavni doktor Neronove armije, preporučivao ga je za pročišćavanje arterija. Plinije Stariji, takođe Grk, pobrojao je čak 23 načina za korišćenje belog luka – za zaštitu od toksina, infekcija i bolesti jetre, lečenje ugriza i ublažavanje bolesti zglobova, kao i protiv problema sa varenjem i napada.

Neron nakon spaljivanja Rima, isečak iz Le Monde Illustré, 13. septembar 1862, str.169. 

Izvor: https://www.britishmuseum.org/sites/default/files/styles/uncropped_small/public/2022-08/Nero-after-the%20burning-of-Rome-1000×693.jpg?itok=AxiVotJS

Ova sjajna biljka koristila se i u Aziji – još pre 4000 godina, beli luk je bio deo svakodnevne ishrane ljudi u Kini, koji su ga često jeli sa svežim mesom. Tamo je korišćen i kao konzervans i kao lek, kako za fizičke, tako i za mentalne teskobe, za lečenje tuge i depresije.

Farma belog luka u severnoj Kini

Izvor: https://cdn.britannica.com/46/179846-138-245C8C1B/Garlic-farming-China.jpg 

Drevni indijski tekst, „Charaka-Samhita” , govori o korišćenju belog luka za lečenje srčanih bolesti i artritisa. Kasniji izvori govore i o upotrebi pri lečenju zaraze crvima, problema sa varenjem, za lečenje rana, modrica i infekcija, a verovalo se i da ima svojstva afrodizijaka. Zanimljivo je da su Bramani, indijska kasta sveštenika, učitelja i propovednika, bili jedina kasta koja nije koristila ovu biljku. 

Beli luk je korišćen kao lek i u Drevnoj Indiji

Izvor: https://bl-i.thgim.com/public/migration_catalog/article23270836.ece/alternates/FREE_1200/BLINKGARLIC1 

Putovanje nastavljamo u srednjovekovnoj Evropi, gde je širenje belog luka bilo posledica pomeranja rimskih legija na sever. Kako je tada znanje većinski bilo prenošeno unutar monaških redova, ne čudi što je beli luk bio uzgajan u manastirima. Sirovi beli luk je važio za korisniji od kuvanog, a preporučivao se ljudima koji su vršili poslove napolju, protiv toplotnog udara. U medicinskoj školi u Salernu, u Italiji, smatrano je da je hrana ključna za zdravlje, a beli luk se konzumirao zimi, protiv bolesti pluća. 

U srednjovekovnoj Evropi, beli luk je bio uzgajan u manastirima

Izvor: https://www.britishmuseum.org/collection/object/P_1958-0712-238

Sa procvatom nauke tokom renesanse, na svim poznatijim univerzitetima došlo je do razvića bašti u kojima su se gajile biljke od medicinskog značaja, a među kojima i beli luk. I dalje je bio prepisivan kao lek za probavne smetnje, zarazu crvima, bubrežne probleme i kao pomoć majkama tokom teških porođaja. O njegovoj širokoj primeni u ovom periodu govori i predanje da se francuski kralj Henri IV krstio vodom sa belim lukom. U Engleskoj je beli luk ostao hrana nižih slojeva, a višim slojevima terapeutsko sredstvo, za probleme među kojima su i zubobolja, ujed i kuga.

Anibale Karači: “Čovek koji jede pasulj”

Izvor: https://assets.atlasobscura.com/article_images/54983/image.jpg

Kod nas, kao i u mnogim drugim delovima Evrope je bilo rasprostranjeno verovanje da venac od belog luka tera vampire. Verovali ili ne, ovo verovanje ima svoju podršku u nauci! Smatralo se da su vampiri stvoreni kao posledica neke bolesti krvi, tako da bi ih beli luk, koji sadrži alicin, moćan antibiotik, ubio. Sa druge strane, ljudi koji boluju od porfirije, stvarnog krvnog poremećaja, su često bledi i imaju ,,veće zube” (zapravo dolazi do povlačenja desni). Beli luk pogoršava njihove simptome, tako da su ga izbegavali, i navodili ljude u okolini na pomisao da su vampiri.

Hemijska struktura najvažnijih jedinjenja koja se nalaze u belom luku

Izvor: https://www.researchgate.net/publication/51116362/figure/fig1/AS:601785211314204@1520488183893/Fig-1-Chemical-structure-of-main-garlic-compounds.png

Familija Amaryllidaceae

Familija Amaryllidaceae predstavlja višegodišnje cvetnice reda Asparagales. U ovoj porodici se nalazi 73 roda i najmanje 1600 vrsta, rasprostranjenih uglavnom u tropskim i subtropskim klimatima. Cvetovi obično imaju 3 do 6 čašičnih i 3 do 6 kruničnih listova. Plodovi su čahure ili bobice. Pripadnici familije imaju podzemna stabla, često lukovice, više kopljastih ili trakastih listova grupisanih u bazi lisne drške i poređanih naspramno.

Porodici pripadaju tri podfamilije: Amaryllidoideae, Agapanthoideae i Allioideae. Neki od predstavnika su Amaryllis ljiljan (Amaryllis belladonna), narcis (Narcissus), žuta lužarka (Sternbergia lutea), afrički ljiljan (Agapanthus africanus) i razni lukovi (crni luk — Allium cepa, beli luk — A. sativum, praziluk — A. porrum, vlašac — A. schoenoprasum).

Amaryllis ljiljan (Amaryllis belladonna)

Izvor: https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:62705-1

Medicinska svojstva belog luka

Ali zašto je beli luk tako poseban? Šta ga čini onim što jeste?

Danas znamo da beli luk sadrži bezbroj korisnih hemijskih supstanci sa raznim potencijalnim primenama u zdravstvu.

Šematski prikaz različitih farmakoloških dejstava belog luka

Izvor: https://www.researchgate.net/profile/Hari-Devkota/publication/339885168/figure/fig1/AS:872590826553347@1585053273943/Schematic-representation-of-different-pharmacological-activities-of-garlic-Allium.png

On je poznat po svom karakterističnom mirisu, koji potiče od alicina i drugih sumpornih jedinjenja rastvornih u mastima. Kada beli luk isečemo ili zdrobimo, u kratkom vremenskom periodu dolazi do geneze novih organosumpornih jedinjenja.

Pokazano je da sveži ekstrakti belog luka zaustavljaju rast i menjaju morfologiju MCF7 karcinomskih ćelija dojke. Dialil sulfidi inhibiraju rast HeLa ćelija i uvode ih u apoptozu, smanjuju proliferaciju ćelija anaplastičnog karcinoma tireoidee i uvode ih u apoptozu. Dialil disulfidi inhibiraju razvijanje karcinoma dojke, zatim proliferaciju, invaziju i angiogenezu ćelija osteosarkoma, kao i rast tumora povezanih sa mutacijom H-ras onkogena u miševima. 

Mogu i  uticati i na smanjenje uticaja antracena na genezu tumora kože. Dialil trisulfidi uvode maligne ćelije u apoptozu, inhibiraju rast tumorskih ćelija leukemije i inhibiraju rast PC-3 karcinoma prostate. Dialil sulfid, dialil sulfoksid i dialil sulfon ihibiraju hemijski indukovanu genezu malignih tumora i mutagenezu. S-alil cistein inhibira progresiju visoko metastatičkog nemikrocelularnog karcinoma pluća u miševima. Kao i S-alil merkaptocistein, inhibira proliferaciju karcinoma prostate i dojke. S-metil cistein je agent protiv geneze raka jetre i debelog creva.

Sumporna jedinjenja iz belog luka mogu da smanje rast malignih ćelija i blokiraju ćelijski ciklus. Fenolna jedinjenja imaju antioksidativnu i antiinflamatornu ulogu. Alicin i njegovi derivati igraju veliku ulogu u sprečavanju formiranja tromba. Različite komponente sprečavaju sintezu holesterola. Biljke roda Allium, pa i beli luk, utiču na oslobađanje histamina, što govori o antialergijskom efektu.

Prekliničke studije su pokazale da je beli luk efektivan u smanjenju koncentracije glukoze u krvi kod indukovanog dijabetesa u miševima i pacovima. Naznačena je i verovatna uloga belog luka u modulaciji imunskog odgovora. Beli luk pokazuje širok spektar antibiotskog dejstva, kako na gram-pozitivne, tako i na gram-negativne bakterije.

I na kraju, i više je nego jasno da su naše bake imale pravo, da vredi pojesti malo belog luka za doručak. Niko se neće ljutiti.

Izvori: 

• Haynes A. (2016). Allium sativum: chemical constituents, medicinal uses and health benefits. Hauppauge, New York : Nova Science Publishers, Inc.
• Rivlin, R. S. (2001). Historical perspective on the use of garlic. The Journal of Nutrition, 131(3). https://doi.org/10.1093/jn/131.3.951s
• Bhushan R. Gudalwar, Minakshee G. Nimbalwar, Wrushali A. Panchale, Ashish B. Wadekar, Jagdish V. Manwar, & Ravindra L. Bakal. (2021). Allium sativum, a potential phytopharmacological source of natural medicine for Better Health. GSC Advanced Research and Reviews, 06(03), 220–232. https://doi.org/10.30574/gscarr.2021.6.3.0049
• Augusti KT. Therapeutic values of onion (Allium cepa L.) and garlic (Allium sativum L.). Indian Journal of Experimental Biology. 1996 Jul;34(7):634-640. PMID: 8979497.
• Booseum: Vampires! Carnegie Museum of Natural History. (n.d.). Retrieved December 4, 2022, from https://carnegiemnh.org/booseum-vampires/
• Britannica, T. Editors of Encyclopaedia (2021, September 22). Amaryllidaceae. Encyclopedia Britannica. https://www.britannica.com/plant/Amaryllidaceae