Časopis Simbioza

Svet informacija biološke zajednice

Biologija Najnovije 

Albatros – svetla tačka na nebu

Milica Stanković , , , , , , ,

Morska ptica koja vekovima budi maštu moreplovaca i za koju su vezani brojni mitovi i legende jeste albatros. Oko 20 vrsta pripada familiji Diomedeidae. Sam naziv im je dat po ratniku iz grčke mitologije, Diomedu, čiji su se saborci pretvorili u ptice. Veruje se da albatrosi donose sreću ukoliko se uoče na otvorenom moru i da predstavljaju duše izgubljenih mornara. Nauditi albatrosima bio je loš znak za sve moreplovce. Domorodački narodi Havaja su ove ptice smatrali simbolom boga Lonoa, vesnika kiše i mira.

Albatros u letu

Izvor: https://observation.org/media/photo/5711035.jpg

 

Opšte karakteristike

Albatrosi naseljavaju predeo Tihog i Antarktičkog okeana. Većinu svog života provode na otvorenom moru, dok na kopno odlaze radi parenja i pravljenja gnezda. Rekorderi su po rasponu krila, koji doseže i do tri i po metra. Albatros lutalica (Diomedea exulans) je najveća vrsta. Svojim jakim krilima mogu da klize po nebu nekoliko sati bez zamaha i prestanka, i tako dnevno prelaze i do 1000 km. Tokom jednog putovanja za pronalazak hrane mogu preći čak 16000 km. Mogu da lete brzinom od 127 km/h. Okeanski vetar služi im za navigaciju. Karnivori su, najčešće jedu lignje i ribe koje plivaju blizu površine vode. Specifični su i po tome što mogu da namirišu hranu koja je udaljena 30 km. Samim tim, poznati su po praćenju brodova, u nadi da će doći do obroka. Mogu da zarone i do tri metra u potrazi za hranom. Piju slanu vodu, kao i još neke morske ptice. Kada dođe vreme parenja, odlaze na zabačena ostrva, uvek na isto mesto, i prave velike kolonije. Poznati su po svojim plesovima pre parenja. Neke vrste pare se sa istim partnerom ceo život. Ženke mogu da snesu samo jedno jaje godišnje. Oba roditelja se brinu o jajetu, smenjujući dužnost inkubacije. Kada se ptić izlegne, i majka i otac mu donose hranu. Mladunci mogu da lete nakon tri do deset meseci, dok kopno napuštaju tek kad steknu polnu zrelost, između pete i desete godine života. Prosečna starost albatrosa u divljini je 50 godina.

Raznovrsnost albatrosa

Izvor: https://www.pacificbeachcoalition.org/wp-content/uploads/2020/06/Head-of-albatross-of-the-world.jpg

Albatros lovi hranu

Izvor: https://i.guim.co.uk/img/media/7f0b26a48c54b5ce94e4e3e1cc9d9766c0a62da7/0_505_7572_4546/master/7572.jpg?width=1300&dpr=1&s=none&crop=none

 

Mudrost

Ove ptice oborile su još jedan rekord. Među njima, jedna ženka lajsanskog albatrosa (Phoebastria immutabilis), najstarija je poznata divlja ptica na svetu. Njeno ime je Vizdom, tj. Mudrost, i markirana je 1956. godine kada je imala oko pet godina. Ona već više od 70 godina posećuje atol Midvej u Tihom okeanu kako bi se parila i gnezdila. Smatra se da je do sada imala više od 30 ptića i da je nadživela najmanje tri partnera. Snela je jaje prošle godine i biolozi procenjuju da postoji 70-80% šanse da se ptić izlegne. 

Mudrost (Vizdom) najstarija ptica u divljini

Izvor: https://www.fws.gov/sites/default/files/2022-12/Wisdom%202.jpg

Otprilike 70% globalne populacije lajsanskog albatrosa gnezdi se na atolu Midvej

Izvor: https://friendsofmidway.org/wp-content/uploads/2013/12/MEDLAAL.jpg

Konzervacija

Globalno, dve trećine vrsta albatrosa je ugroženo. Neke vrste su preterano lovljene zbog perja, a korišćeni su i u ljudskoj ishrani. Invazivne biljne i životinjske vrste ugrožavaju im mesta parenja i gnežđenja. Lajsanski albatrosi se uglavnom gnezde na niskim ostrvima, pa su u opasnosti zbog porasta nivoa mora i povećane aktivnosti talasa. Zbog globalnog zagrevanja, severni deo Tihog okeana postaje topliji i kiseliji, što negativno utiče na populacije životinja kojima se oni hrane. Toplija leta dovode do dehidratacije ptića. Zagađenje njihovih staništa i prekomeran ribolov takođe su deo problema. Najveću pretnju predstavlja komercijalni ribolov parangalom (dugačak konopac koji se prostire i na 1000 m, na kom se nalazi više kanapa sa udicama). Kako albatrosi brodove prepoznaju kao izvor hrane zbog ostataka, slučajno se uhvate u alat koji se koristi pri pecanju kada rone po ribu ili se zakače za udicu u pokušaju da otkinu mamac sa nje. Danas postoje razni projekti, kampanje i sporazumi koji se zalažu za očuvanje morskih ptica kao što je albatros. Mere koje daju rezultate su: ribolov u vreme kada su ptice manje aktivne, bojenje mamaca tako da nisu vidljivi pticama koje lete iznad, dodavanje tegova na parangale što dovodi do toga da brže potonu, kao i kanapi za plašenje ptica sa šarenim trakama koji se vuku iza brodova i predstavljaju fizičku i vizuelnu barijeru oko broda. Restauracija njihovog staništa, kontrola invazivnih vrsta i edukacija ribolovaca i velikih kompanija takođe se moraju praktikovati. Zbog slobodnog načina života albatrosa i nepoznavanja granica, ljudi iz velikog broja država moraju raditi zajedno kako bi se ove veličanstvene ptice sačuvale.

Albatrosi prate brodove zbog hrane

Izvor: https://www.earthtouchnews.com/media/295666/fishing-trawler-bird-scaring-line-2014-05-06.jpg

Izvori:

Preporučujemo

Ameba mozgojedac

Dragan Dekić

Klimatske promene

Dobrica Dević

Dečja paraliza – nekad i sad

Vanja Krešić