Kafa i mi
Uvod i istorijat
Kafa je postala jedan od najvažnijih rituala u toku dana prosečnog čoveka. Svet sve više zavisi od kafe. Kafa se usled dinamičnog okruženja modernog doba i konstantnih rokova ušetala u naš život gotovo neprimetno, pomažući nam kada nam je to najpotrebnije. Ne iznenađuje nas zašto toliko volimo kafu – ona može da nam pruži neophodnu energiju kako bismo se uhvatili u koštac sa stvarima koje nas pritiskaju iz dana u dan. Postoji nešto posebno čak i u mirisu kafe, nešto gotovo opipljivo, nešto što nam tiho govori kako će sve biti u redu.
U Starom i Novom zavetu postoje opisi pića o kojima možemo da spekulišemo da su kafa, međutim onase u svojoj prepoznatljivoj formi prvi put javila za vreme proroka Muhameda. Prema legendi, bolesnom proroku Muhamedu tokom molitve se ukazao arhanđel Džibril (Gavrilo), nudeći mu napitak „crn koliko i Kaba iz Meke“, posle čega je imao snage da „obori četrdeset ljudi sa konja“. Prvi pisani izvori na temu kafe pripisuju se arapskom fizijatru Razesu. Postoje razne priče o pojavi kafe, od kojih je najpoznatija ona vezana za pastira Kaldija i njegove koze. Naime, pastir je primetio da njegove koze na ispaši imaju iznenadne izlive energije. Monah iz obližnjeg manastira se zainteresovao za ovu priču, te se odlučio da prati Kaldijevo stado. Zaključio je da su za izlive energije odgovorna zrnevlja jedne biljke, koja je potom ubrao, ispekao i samleo, napravivši napitak danas poznat kao kafa.
Video 1 – Uticaj kofeina
Kratkoročni efekti
Kofein je najkorišćenija psihoaktivna supstanca modernog doba. Najveći deo svojih kratkoročnih efekata kofein ispoljava putem antagonističkog delovanja sa receptorima za adenozin. Adenozin je odgovoran za osećaj pospanosti i umora kod ljudi. Vezivanjem kofeina za odgovarajuće adenozinske receptore, inhibira se efekat adenozina, te se osećamo manje umorno.
Najveći broj efekata kafe se ispoljava na A1 i A2A adenozinskim receptorima. Ovo je prvenstveno moguće usled velike sličnosti oblika molekula adenozina i kofeina, kao i relativno lakog prolaska kofeina kroz krvno-moždanu barijeru. Kofein se metaboliše u jetri pomoću sistema enzima citohrom P450 oksidaza. Tom prilikom se prevodi u tri molekula iz porodice ksantina: paraksantin, koji povećava nivo lipolize, dovodeći do povišenog glicerola i masnih kiselina u krvi, teobromin, koji ima efekat vazodilatatora i teofilin, koji opušta glatke mišiće bronhija i koristi se u lečenju astme. Ipak, kofein ne može biti efikasna osnovna supstanca leka u farmaceutskoj industriji usled nedovoljne selektivnosti za određene receptore adenozina i relativno niskog afiniteta ka receptorima.
Dugoročni efekti
Dugoročni efekti kofeina su mnogobrojni. Iako je poznato da se kafa ne preporučuje osobama koje pate od visokog krvnog pritiska, postoje i pozitivni dugoročni efekti njenog konzumiranja. U poslednjih četrdeset godina sprovedeno je više od osam hiljada profesionalnih medicinskih studija, od kojih mnoge ukazuju da kafa može imati preventivan efekat na neke hronične bolesti, poput dijabetesa tipa 2. Takođe je dokumentovan i preventivni efekat na pojavu Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Kafa dokazano poboljšava fizičku izdržljivost tokom dugotrajnih fizičkih aktivnosti. Međutim, kako je naznačeno na početku, kafa ima i svoje negativne efekte. Naime, brojne kardiovaskularne smetnje kao što su tahikardija, visok krvni pritisak i srčana aritmija predstavljaju opasne pojave koje dolaze do izražaja kod osoba koje prekomerno konzumiraju kafu.
Zavisnost
Iako većina ljudi ne misli tako, kafa je supstanca koja stvara izrazit nivo zavisnosti. Moguća zavisnost od kofeina se istražuje već decenijama i zloupotreba kofeina je naznačena kao potencijalni model za zloupotrebu droga. Veliki broj studija je pokazao da zavisnost od kofeina može biti povezana sa nikotinskom zavisnošću kao i sa zloupotrebnom drugih psihoaktivnih supstanci. Simptomi apstinencije od kofeina su tipični i često uključuju učestale glavobolje, osećaj slabosti i pospanosti, narušenu koncentraciju, depresiju, anksioznost, kao i povremene tremore u skeletnim mišićima. Dati simptomi subjekata u medicinskim studijama ne traju duže od nedelju dana.
Izvori
- https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-1-4615-6657-1_1
- https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2213422014000456
- https://content.iospress.com/articles/journal-of-alzheimers-disease/jad01379
- https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0149763498000505
