Lešinari kao čistači ekosistema

Lešinari su ptice koje se hrane uginulim životinjama, zbog čega imaju lošu reputaciju. Međutim, oni prethode razlagačima (saprofitima) u lancima ishrane i svojim načinom ishrane sprečavaju efekat staklene bašte.

Lešinari u prirodi

Lešinari su najveće ptice grabljivice na Zemlji. Ptice lešinari odlikuju se izuzetno oštrim vidom kojim primećuju i najmanji leš na kilometarskim razdaljinama. Dugačak vrat bez perja omogućava im da sa lakoćom kidaju iznutrice životinjskih lešina, što čine povijenim i jakim kljunom koji je često duži od glave i kukasto je savijen. Uzrok ćelave glave lešinara verovatno leži u činjenici njenog guranja u lešinu, što bi uništilo perje, a ovako se krv osuši i sama otpadne. Ove ptice prelaze velike udaljenosti u potrazi za hranom. Ženka snosi samo jedno jaje. Mladunče je u stanju da poleti tek pošto napuni četiri meseca. 

Beloglavi sup (Gips fulvus)

Izvor slike: https://www.bbc.com/future/article/20221206-why-we-should-value-scavengers

Zanimljivo je da su lešinari tihi dok nadleću žrtvu, a veoma glasni kada se spuste i vode međusobnu borbu oko plena. Čak je verovatnije da se različite vrste lešinara neće boriti oko istog plena, jer se hrane različitim delovima uginule životinje, dok to nije slučaj sa istom vrstom lešinara.

Oni su veoma temeljni u svom poslu, pa u roku od pola sata od uginule životinje ostane samo skelet, a nekada čak ni to.

Pored opisanih ptica lešinara, kao što su supovi i kondori, pojam lešinar odnosi se i na životinje koje ne pripadaju klasi ptica (Aves), međutim imaju sličan način ishrane i to su: rakuni, tvrdokrilci roda Nicrophorus i pojedine ose.

(U daljem tekstu pojam lešinari odnosiće se samo na ptice.)

Lešinari i ljudi

Još u drevna vremena lešinari su smatrani nagoveštajem smrti, zbog svog načina ishrane. Razlog zašto ljudi imaju odbojnost prema ovim pticama je zbog načina ishrane jer je to prilično ružan prizor. Lešinari vrlo retko jedu ostatke tela uginule životinje, oni zapravo nabijaju glavu duboko u telo i jedu ostatke hrane iz organizma životinje.

S obzirom da se obligatno hrane uginulim životinjama, predstavljaju prirodne „čistače” ekosistema. Ovaj vid „čišćenja” koristan je i za ekosistem, ali i za ljude – obezbeđuje se kruženje materije i sprečava širenje patogena sa leševa na žive životinje. 

U Indiji, stanovnici su hranili stoku lekom diklofenak koji je otrovao lešinare koji su jeli tu stoku. U periodu od 1992. do 2007. u tom staništu broj lešinara se smanjio za čak 99,9%, što je prouzrokovalo nagomilavanje trupla mrtvih životinja. To je predstavljalo veliki rizik za ljude, jer su se na taj način razvijale smrtonosne bolesti, kao što je antraks, a i voda je bila zagađena. Takođe, veliki broj lešina prouzrokovao je i rast besnila kod divljih pasa, što se isto odražavalo na ljude.

Lek diklofenak zaslužan je za ubijanje više od 97% najčešćih vrsta lešinara u Indiji u periodu između 1992. i 2007.

Izvor slike: https://www.bbc.com/future/article/20221206-why-we-should-value-scavengers

Uticaj lešinara na ekosistem, zastupljenost i značaj

Novo istraživanje detaljnije opisuje pozitivan uticaj lešinara u vidu smanjivanja emisije gasova koji dovode do efekta staklene bašte. Leš u fazi raspadanja emituje štetne gasove među kojima su i ugljen-dioksid i metan. Lešinari sprečavaju ovu štetnu emisiju tako što dolaze do ostataka prvi, pre nego što otpočne faza raspadanja leša. Procenjuje se da jedinka lešinara pojede izmedju 0,2 i 1kg mesa lešine na dan. Ostaci koji nisu pojedeni emituju oko 860g CO2 ekvivalenata po kilogramu. Ljudi većinu leševa zakopavaju u zemlju, što dovodi do veće emisije nego prilikom prirodnog raspada. To znači da bi lešinari mogli značajno smanjiti emisiju ukoliko bi metod ukopavanja leševa prestao da se primenjuje. Prethodno naveden uticaj lešinara na emisiju štetnih gasova ne deluje značajno, međutim, uzevši u obzir da brojnost lešinara na planeti nadmašuje 134 miliona, svake godine izbegava se emisija desetine miliona tona štetnih gasova.

Ovakav način smanjenja emisije CO2 nije jednako raspoređen u svetu. Najčešće se dešava na američkim kontinentima, izjavio je Pablo Plaza, glavni autor studije i biolog na Nacionalnom univerzitetu u Kumahu, u Argentini. Plaza i njegov tim otkrili su da su samo tri vrste lešinara zastupljene na američkim kontinentima (crni američki lešinar, crvenoglavi ćurkoliki lešinar i veliki žutoglavi sup) i da su pripadnici upravo ovih vrsta zaslužni za 96% ukupnog smanjena emisije povezanog sa lešinarskim načinom ishrane. U Americi, lešinari sprečavaju isparavanje oko 12 miliona tona ekvivalenata ugljen-dioksida svake godine. Koristeći procene Američke agencije za zaštitu životne sredine, to je slično uklanjanju 2,6 miliona automobila na godišnjem nivou. Na ostalim kontinentima situacija je potpuno obrnuta. Plaza ističe da je smanjenje populacija lešinara u delovima sveta kao što su Afrika i Azija, dovelo do istovremenog smanjenja njihovog doprinosa ekosistemu. 

Afrički beloleđi sup (Gyps africanus)

Izvor slike: https://www.cms.int/raptors/en/workinggroup/multi-species-action-plan-conserve-african-eurasian-vultures

Svako živo biće u biosferi ima svoju ulogu. Lešinari su kontrolori biološkog otpada i bez njih na ovom svetu posledice bi bile značajne. Ove ptice potrebnije su nego što to ljudi prepoznaju.

Izvori:

• https://www.scientificamerican.com/article/vultures-prevent-tens-of-millions-of-metric-tons-of-carbon-emissions-each-year/
• https://www.britannica.com/animal/vulture 
• https://www.nationalgeographic.com/animals/birds/facts/vultures
• https://www.rspb.org.uk/join-and-donate/donate/appeals/asian-vultures/the-problem-of-diclofenac/