Pričamo sa dr Tanjom Berić

Kada i kako ste odlučili da se bavite biologijom kao naukom? Zbog čega ste odabrali da proučavate baš biologiju mikroorganizama i da li je to bila oblast koja Vam je od početka privlačila pažnju?

Iskreno, moja želja da studiram biologiju oformila se tek pred kraj gimnazije, taman na vreme da počnem da spremam prijemni ispit. Sad mi se čini da je odluka da polažem prijemni samo na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu bila nepromišljeno hrabra. No od tog vremena preteranog (neutemeljenog) samopouzdanja do sadašnjeg uravnoteženog samopouzdanja i samokritike prošlo je 30 godina raznih izazova, uspona, padova, učenja i sazrevanja. U osnovnoj školi su mi biologija i hemija bili najomiljeniji predmeti, zbog prirode obe nauke ali prevashodno zbog nastavnika, a hemija je to ostala i u gimnaziji, opet zahvaljujući nastavnicima. Koliko su naši učitelji bitni za formiranje naših interesovanja, pa u krajnjoj liniji i karijera i osobina ličnosti!

Biologija mikroorganizama mi je ušla u fokus interesovanja nakon odslušane i položene Mikrobiologije (tada II godina studija), a postaje “glavna” nakon što sam upisala usmerenje na IV godini.

Boravili ste određeni period u Bordou, u Francuskoj, u laboratoriji za Mikrobiologiju i molekularnu biologiju. Kakvo ste iskustvo tamo stekli i kakvo je generalno Vaše mišljenje o bavljenu naukom van granica naše zemlje? Da li biste preporučili našim studentima istraživački rad/praksu u stranoj državi?

Svaki mladi čovek koji završi osnovne studije, a ima ambiciju i želju da se bavi istraživanjima MORA da ode da boravi i radi bar jednom izvan svoje laboratorije i akademske sredine. To zaista čuda čini! To sam osetila “na svojoj koži”, ali i videla kod mnogih kolega koje dobro znam. Moj boravak u Bordou je bio pre više od 15 godina. Uslovi koje je ta laboratorija nudila u to vreme su se dosta razlikovali od onoga čime smo raspolagali u Srbiji. Ali sada, gledano unazad, laboratorija Katedre za mikrobiologiju je dostigla taj nivo opremljenosti i ekspertize. Ono u čemu smo mi sada bolji je što imamo dosta mladih, odličnih istraživača. Već u ono vreme, u Francuskoj su mladi naučnici, ta pokretačka sila istraživanja, bili deficitarni, tako da su to uglavnom bili studenti iz drugih zemalja (Španija, Maroko, Tunis, Srbija). Bojim se da i naše laboratorije čeka slična sudbina u bliskoj budućnosti ako nadležna ministarstva ne naprave neku održivu dugoročnu strategiju i, što je još važnije, počnu da je sprovode što pre.

Koje je, prema Vašem mišljenju, najzanimljivije istraživanje u kom ste učestvovali i zašto?

Što se tiče istraživanja, ja sam vam malo kao pčela, svaki novi cvet mi je još lepši. Uvek mi je najnovije istraživanje kojim se bavim i ono najinteresantnije. Trenutno su to bakterije koje pospešuju rast biljaka, u dva vrlo različita konteksta. Jedan pravac istraživanja se bavi pravljenjem konzorcijuma bakterija iz rizosfere hrasta kitnjaka kako bi se koristio kao biofertilizator za održivu proizvodnju sadnica hrasta. Tu već imamo lepe rezultate i deo sadnica je već iznet na teren, u okviru UNDP projekta Zelena agenda koji smo dobili u saradnji sa kolegama iz Instituta za šumarstvo i privatne firme za gazdovanje šumama “Foresting”. Sad ćemo da testiramo da li tretman sadnica mikrobiološkim preparatom može da im pomogne u prevladavanju stresa presađivanja, uobičajene boljke veštački proizvedenih sadnica. Druga avenija me vodi ka ispitivanju da li bakterije sa dokazanim osobinama promocije rasta biljaka mogu pomoći paradajzu i pasulju da rastu u marsovskom regolitu. To je neka vrsta pilot projektića kao uvertira za ono što čeka studente na novom master modulu Astrobiologija.

Pored mikrobiologije, pokazali ste interesovanje i za astrobiologiju. Kako i kada se javila ta zainteresovanost?

Klica zainteresovanosti za astrobiologiju je nikla iz atmosfere istraživačke stanice Petnica. Tu sam se srela sa dr Milanom M. Ćirkovićem, koji je pionir astrobiologije u Srbiji, fizičar po obrazovanju ali i pravi naučnik renesansnog tipa sa širokim, i dubokim, poznavanjem svih nauka koje se ukrštaju u toj intrigantnoj interdisciplinarnoj disciplini. Profesor našeg fakulteta dr Ivana Dragićević je već bila “uvučena” u tematiku i ona je, takođe, doprinela mojoj zaintresovanosti. A onda su godine prolazile, pratila sam temu “postrance” i onda opet Petnica. Ovaj put probali smo i nešto eksperimentalno, uz ideju i podršku sadašnjeg direktora Instituta za fiziku dr Aleksandra Bogojevića i dve koleginice, studentkinje Biologije i Biohemije. I opet je neko vreme prošlo i sad su se konačno stekli uslovi da se otvori ozbiljna Laboratorija za eksperimentalnu astrobiologiju, u Institutu za fiziku, najviše zahvaljujući vizionarskoj ideji dr Bogojevića o istraživanjima o mogućnosti života u oblacima Venere, kao i njegovoj upornosti da se laboratorija oformi.

Najavili ste otvaranje novog master programa na Biološkom fakultetu Astrobiologija. Šta zainteresovani studenti mogu da očekuju i kako će biti koncipiran program? Da li će biti praktičnog rada?

Da, i zaista sam uzbuđena zbog novog modula! Nekada se stvari zaista poslože u konjukciju, nakon što su dugo vremena bile u “frame shift”-u. Dakle, otvara se novi master modul koji će da obrazuje astrobiologe koji će moći da rade u Laboratoriji za eksperimentalnu astrobiologiju, između ostalog. Program je tako koncipiran da uključuje dosta nas “domaćih” biologa (prof. dr Ivana Dragićević, prof. dr Peđa Janaćković, prof. dr Biljana Stojković, prof. dr Anđeljko Petrović i ja) ali i fizičare i matematičare iz Astronomske opservatorije (dr Milan Ćirković i dr Branislav Vukotić), prof. dr Slobodana Perovića sa Filozofskog fakulteta i dr Desu Đorđević-Milutinović iz Prirodnjačkog muzeja. Ambiciozno smo zamislili da pokrijemo sve aspekte koje astrobiologija razmatra. Modul je projektovan tako da maksimalno iskoristi saradnju sa dinamičnom astrobiološkom istraživačkom grupom na Astronomskoj opservatoriji, koja već 15 godina postiže svetski značajne rezultate, pre svega u domenima teorijske i numeričke astrobiologije. Eksperimentalni delovi master teza će se izvoditi u laboratorijama katedara našeg fakulteta uključenih u realizaciju nastave na modulu, u Institutu za fiziku kao i u Astronomskoj opservatoriji, gde je razvijena računarska infrastruktura koja može da se koristi za numeričke eksperimente, od kojih su neki, poput modeliranja Galaktičke nastanjive zone metodom N-tela, po prvi put realizovani uz učešće domaćih istraživača. Svi kursevi, i obavezni i izborni, imaće vežbe, a mnoge od njih će biti praktične.

Astrobiologija je vrlo interesantna i inovativna oblast biologije koja je tek u razvoju. Kakvim se sve tipom istraživanja mogu baviti studenti koji se opredele za ovu oblast nakon završetka studiranja?

Astrobiologija je relativno mlada interdisciplinarna nauka koja povezuje astrofizičare, fizičare, hemičare, geologe i biologe. Predstavlja pravi primer kako bi savremena nauka trebalo da izgleda, sa sintetskim pristupom, a koristeći dostignuća i metodologiju dobro definisanih „čistih“ fundamentalnih nauka. Pokretač istraživanja u Astrobiologiji su tri kanonska pitanja: „Kako život počinje i razvija se?“, „Postoji li život drugde u kosmosu?“, „Kakva je budućnost života i inteligencije na Zemlji i drugde u kosmosu?“. Zbog toga i smatram da je Biološki fakultet pravo mesto za osnivanje modula Astrobiologija. Neke od mogućnosti za istraživanje sam već navela. Pored toga, razvoj metoda obogaćivanja za izolovanje mikroorganizama iz ekstremnih sredina, konstrukcija i testiranje inkubatora za gajenje mikroorganizama u uslovima viših slojeva Venerine atmosfere, itd. To su bazična istraživanja, ali koja mogu uroditi i plodom primene, i te kako. Otkriće (ili selekcije) novih ekstremofila koji zbog svojih svojstava mogu imati značajan biotehnološki potencijal (genetički inženjering, enzimi koji rade u ekstremnim uslovima, novi antibiotici); novi medijumi i metodologije gajenja i širenja mikroorganizama u specifičnim uslovima; novi indikatori prisustva života, senzori za detekciju specifičnih potpisa života. Master studenti će naučiti da prepoznaju dodirnu liniju fizičkih i bioloških nauka. Ovladaće eksperimentalnim metodama iz mikrobiologije, botanike i fiziologije biljaka, ali će biti upoznati i sa numeričkim eksperimentima iz srodnih prirodnih nauka. Razviće veštine pisanja i verbalne prezentacije tema iz astrobiologije i, možda i najvažnije,  veštinu kritičkog procenjivanja sadržaja iz objavljene literature.

Kakva je zainteresovanost studenata za astrobiologiju i da li mislite da će možda i studente koji nisu iz Srbije zanimati ovaj program?

S obzirom da još nigde nije zvanično obznanjeno, osim na Instagramu i to zahvaljujući prof. Janaćkoviću (hvala ti Peđa!), novost je dospela do studenata jer su me neki već pitali šta je to. Planiramo da upriličimo zvaničnu prezentaciju novog modula i koristim priliku da pozovem sve zainteresovane da dođu. Objava mesta i vremena će biti postavljena na sajtu fakulteta (i na društvenim mrežama). Za sad, samo će diplomirani studenti iz Srbije (i regiona) moći da upišu modul jer je akreditovan samo na srpskom jeziku. Ali, spremni smo da otvorimo vrata i za studente koji su završili osnovne studije fizike, matematike i srodnih disciplina, ne samo za biologe u najširem smislu.

Koja još interesovanja imate pored nauke i kako volite da provodite slobodno vreme?

Malo je slobodnog vremena kad se čovek bavi poslom koji voli jer ima tendenciju da misli o njemu i kad “ne radi”. Obavezno ukradem deo dana da bih vežbala, bar 5 puta nedeljno, u kućnim uslovima. To mi je postalo opsesija, ali i potreba. Isto tako, za čitanje se uvek nađe vremena, makar na zalogajčiće. Zimus sam uspela da pročitam prilično voluminoznu trilogiju naučne fantastike kineskog autora Liju Cisina (Besede o Zemljinoj prošlosti) u perfektnom prevodu Bojana Tarabića i baš mi se svidela. A proletos sam “otkrila” Kazua Išigura i svima preporučujem njegovu antiutopijsku lekciju iz empatije “Ne daj mi nikada da odem”. Malo pletem i to je rabota koju svima preporučujem, produktivno je, a umirujuće. Takođe, pošto sam, konačno, uzela naočare za čitanje, u domen izvodljivosti se vratio i vez. To nisam radila preko 30 godina, i tada nije bilo interneta. Kad sam videla šta sve ljudi rade iglom, osetila sam snažnu želju da se vratim tom ručnom radu. Kupila sam đerđef (onaj ram koji drži platno za vez), tek treba da nabavim konce, pa ću da se oprobam sa nekim jednostavnim motivima, za početak. Negde baš pred pandemiju, naša mala porodica (suprug, sin i ja) je proširena za jedno malo musavo mače puno buva. Sad je to mačketina od 6 kg koja nas je pretvorila u prave “mačkare”. I tada sam otkrila šta ljudi misle kad kažu da je internet prepun mačaka. Postala sam ovisnik od dnevne doze mačaka na internetu. Kakva su to zabavna i zahtevna stvorenja!

I za sam kraj, da li imate neki savet za naše studente?

Budite malo vredni i mnogo radoznali. I dajte godinama da učine svoje.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *