Zmije Srbije — otrovne i neotrovne
Zmije su veoma specijalizovana grupa gmizavaca, izduženog tela i redukovanih ekstremiteta. Kosmopolitskog su rasprostranjenja, što znači da mogu da se pronađu od tropskih predela do polarnog kruga. U Evropi žive 34 vrste, dok u Srbiji živi 10 vrsta od kojih su samo 3 otrovnice.
Nije neobična pojava iracionalnog straha od zmija među ljudima i zbog toga je često mišljenje da je svaka zmija otrovna ili opasna. Zbog straha ljudi bez razloga ubijaju zmije, iako su zaštićene zakonom. U daljem tekstu upoznaćete se sa zmijama Srbije i kako da ih razlikujete.
Napomena: zbog varijabilnosti u obojenosti i veličini, najbolje je ne približavati se zmiji, iako mislite da nije otrovna.
Otrovne
Poskok (Vipera ammodytes)
Uglavnom kada neko naiđe na zmiju tvrdi da je poskok. Poskoka možete lako prepoznati po rogu na vrhu njuške. Rog je sačinjen od rožne pločice i vezivnog tkiva. Imaju izraženu trouglastu glavu. Mužjaci su sivo ili sivo-zelenkasto obojeni sa cik-cak šarom, dok su ženke smeđe sa manje izraženom šarom. Mužjaci su obično veći od ženki. Kod nas naseljava topla kamenita staništa, poput klisura i kanjona u centralnom i južnom delu zemlje. Ugriz može biti i smrtonosan.
Mužjak poskoka, uvećena slika da se vidi rog.
Izvor slike: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/35/Vipera-ammodytes-ruffoi-weiblich.jpg
Ženka poskoka, na slici se jasno vidi šara na leđima
Šarka (Vipera berus)
Obojenost tela je najčešće smeđa sa karakterističnom tamnijom cik-cak linijom. Glava je izdužena i trouglasta. Česta je pojava melanizma, što znači da jedinke mogu biti tamnije, čak i crne. Široko je rasprostranjena u Evropi, kod nas naseljava više delove planina i nekoliko mesta u Vojvodini. Otrov nije toliko jak kao kod poskoka, ali još uvek može biti smrtonosan.
Šarka
Izvor slike: https://calphotos.berkeley.edu/imgs/512×768/0000_0000/0211/1012.jpeg
Melanizam kod šarke
Izvor slike: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/86/Melanistische_Kreuzotter_%28Vipera_berus%29.jpg
Šargan (Vipera ursinii)
Osnovna obojenost je smeđa sa svetlijom zonom na sredini tela i cik-cak šari. Od otrovnih vrsta koje žive kod nas, ova vrsta je najmanje otrovna. Ugriz se završava smrtnim ishodom samo za plen, koji je najčešće skakavac ili zrikavac. Kod nas naseljava mali broj visokoplaninskih staništa.
Šargan
Izvor slke: https://live.staticflickr.com/5198/14541492113_56385ae928_b.jpg
Neotrovne
Belouška (Natrix natrix)
Naziva se još i barska zmija. Naseljava vodena i vlažna staništa. Hrani se žabama, mrmoljcima i ribom. Prepoznatljiva je po beloj ‚‚kragni” iza glave. Ima trouglastu glavu i zaobljenu njušku. Obojenost tela je maslinasto-zelena, smeđa ili sivkasta. U gradovima se sreće blizu reka.
Belouška
Ribarica (Natrix tessellata)
Najčešće je sive obojenosti, mada može da bude i smeđa i zelenkasta, sa tamnim kvadratastim šarama. Više je vezana za vodu nego belouška, pa je u narodu poznata pod nazivima kockasta vodenjača i potočara.
Ribarica
Izvor slike: http://www.balcanica.info/f/311.jpg
Običan ili eskulapov smuk (Zamenis longissimus)
Gornja (dorzalna) strana tela je siva, smeđa ili maslinasta. Donja (ventralna) strana je beličasta ili žućkasta. Kod nas je jedna od najčešćih zmija, sreće na različitim nadmorskim visinama i staništima.
Običan ili eskulapov smuk
Izvor slike: http://www.balcanica.info/f/9553.jpg
Stepski smuk (Dolichophis caspius)
Ukupna dužina može preći i dva metra. Obojenost je svetlo-smeđa sa gornje strane, dok je sa donje žućkasta. Ima malu glavu i okrugle zenice. Aktivna u toku dana. Kod nas naseljava stepske i šumostepske predele otvorenih nizijskih terena.
Stepski smuk
Izvor slike: http://www.balcanica.info/f/9020.jpg
Četvoroprugasti smuk (Elaphe quatuorlineata)
Dužina je do 2,5m. Osnovna boja je svetlo-smeđa do crvenkaste. Duž tela se pružaju četiri tamne pruge, po kojima je i dobila latinski naziv.
Četvoroprugasti smuk
Izvor slike: https://www.researchgate.net/profile/Balazs-Farkas/publication/259459329/figure/fig11/AS:340369448423432@1458161808245/Fig-J-Adult-Elaphe-quatuorlineata-quatuorlineata-LACEPEDE-1789-Cres-Island.png
Smukulja (Coronella austriaca)
Osnovna boja tela je svetlo-smeđa do crvenkaste. Na zadnjem delu glave ima šaru u obliku potkovice i dva niza mrlja na telu. Naseljava otvorena, suva i osunčana staništa do 1800 m n.v.
Smukulja
Izvor slike:www.balcanica.info/f/4184.jpg
Šilac (Platyceps najadum)
Prepoznatljiva po izuzetno izduženom i tankom telu. Obojenost tela je svetlo-smeđa, vratni region i glava su zelenkaste obojenosti. Po bokovima javljaju se tamne mrlje. Kreće se brzo i grize agresivno. Naseljava južne delove Srbije.
Šilac
Izvor slike: http://www.balcanica.info/f/8785.jpg
Šta raditi ako naiđete na zmiju?
Ako boravite u prirodi ne zaboravite da i druga živa bića nastanjuju ta staništa. Pazite gde koračate, pošto zmije znaju da se umire kada osete da im neko prilazi. Zbog obojenosti koja može da ih kamuflira na staništu, nećete ih uvek lako uočiti.
Ako uočite zmiju, ne prilazite joj! Nikako je nemojte uzimati u ruke ako niste obučeni za to. Slikajte je iz daleka i ostavite je na miru. Zaobiđite je u širokom krugu i nastavite sa uživanjem u prirodi. Zmije se više boje nas nego mi njih.
Šta raditi ako vas zmija ujede?
Iako ste u filmovima videli da se otrov treba isisati iz rane, nemojte to da radite. U ustima gotovo uvek imamo neku malu ranicu i tim putem otrov može da uđe i u vaš sistem. Istraživači obično nose sa sobom protivotrov kada rade sa otrovnim jedinkama, koji koriste na svoju odgovornost. Mi ne možemo da znamo kako ćemo reagovati na protivotrov, neki ljudi su alergični na njega i mogu ući u anafilaktički šok. U tom slučaju opasna situacija postaje još gora. Najbolje je smanjiti kretanje i zvati najbližu medicinsku ustanovu za dalje korake.
Izvori:
- https://environment.des.qld.gov.au/wildlife/animals/living-with/snakes/importance
- https://www.shdmr.org/zmije-srbije/
- https://orca.rs/en/zmije-u-srbiji/
- Sistematika vertebrata praktikum, P. Simonović et al, Beograd, NNK International, 2004.
- http://en.balcanica.info/
