Zašto je 25% vrsta morskih sisara pred istrebljenjem?

Da li znate koliko su značajni morski sisari? Oni igraju bitne ekološke uloge u vodenim ekosistemima, a njihovo prisustvo može biti ključno za strukturu i funkciju morske zajednice. Iako je njihov broj manji u odnosu na kopnene sisare, oni kroz svoju ishranu regulišu populacije plena, što ih čini neophodnim stanovnicima naše planete.

Danas, veliki broj vrsta trpi pad u brojnosti populacija širom mora i okeana. Klimatske promene, eksploatacija, zagađenje i ribolov su samo neki od problema sa kojima se marinski sisari suočavaju i koji su doveli četvrtinu recentnih vrsta u opasnost od izumiranja. One su danas na crvenoj listi IUCN-a klasifikovane kao ranjive”, ugrožene” ili kritično ugrožene”. Nasuprot tome, određene populacije su poslednjih decenija doživele oporavak. Da bi i ostale vrste bile uspešno očuvane, neophodno je istražiti zbog čega su ugrožene, i kako te pretnje da uklonimo, što brže. 

Upoznajte se sa marinskim sisarima!

Nakon što su, u dugom procesu evolucije, sisari osvojili kopno, neki od njih su se vratili u vodu. Ove neobične životinje danas se oslanjaju na okean i druge marinske ekosisteme za njihov opstanak. U detaljnom istraživanju 126 vrsta marinskih sisara, koji uključuju kitove, delfine, foke, morske krave, vidre i lavove, narvale, polarne medvede i mnoge druge vrste, naučnici sa Univerziteta u Ekseteru otkrili su mnoge uzročnike njihove ugroženosti. 

Ove vrste zapravo ne predstavljaju jedinstveni takson ili sistematsku grupu, već su polifiletskog porekla, posledice konvergentne evolucije. To znači da nemaju bliskog zajedničkog pretka, već da su u više navrata različite vrste sisara evoluirale tako da drugačije grupe budu prilagođene istim ili sličnim uslovima života u vodi. Naravno, nisu se sve vrste prilagodile na isti način i u istoj meri. Kitovi i morske krave su potpuno adaptirani na akvatične uslove, i stalni su stanovnici mora i okeana. Sa druge strane, foke i morski lavovi su poluakvatični sisari, što znači da većinu vremena provode u vodi, ali su zavisni i od kopna za neke životne aktivnosti, kao što su parenje, uzgoj mladunaca i linjanje. A ima i životinja koje su se dosta slabije prilagodile, kao što su morske vidre ili polarni medvedi. Njihove akvitnosti raspoređene su između kopnenih i akvatičnih ekosistema. Pored toga štu su drugačije grupe različito prilagođene na vodena staništa, ne dele ni isti način ishrane. Neki se mogu hraniti zooplanktonom, kao kitovi, dok se veliki broj vrsta hrani ribom, lignjama, školjkama, pa čak i drugim sisarima, kao polarni medvedi.

A kako znamo da li je neka vrsta morski sisar? Naime, ona ispunjava osnovne karakteristike sisara, dakle diše atmosferski vazduh pomoću pluća, toplokrvna je, koža joj je prekrivena dlakom (barem tokom dela životnog ciklusa), i stvara mleko kako bi dojila mladunce. U isto vreme, naseljava vodene ekosisteme!

Morski sisari, kao veoma raznovrsna grupa životinja, adaptirani su na različite uslove sredine, pa stoga mogu podneti i ekstremne temperature, dubine, pritisak i skoro totalno odsustvo svetlosti. Veliki broj vrsta živi u veoma kompleksnim društvenim sistemima i pokazuju izuzetnu inteligenciju. Imaju raznovrsneuloge u lancu ishrane, među kojima su herbivori, kao što su morske krave, filtratori kao mnogi kitovi, pa i predatori, kitovi ubice. Klasifikacija im, usled polifiletskog porekla, nije jedinstvena niti jednostavna, ali je zaključeno da je najprilagođenija grupa red Cetacea, kojem pripadaju kitovi, delfini i pliskavice ili morske svinje.

Ključne pretnje sa kojima se suočavaju morski sisari

U pomenutom istraživanju 126 vrsta marinskih sisara, otkriveno je da su najveći uzročnici ugroženosti ovih životinja klimatske promene, odnosno porast prosečne dnevne temperature, slučajno hvatanje ribolovom tj. prilov, zagađenje, bilo hemijsko ili neke druge prirode. 

Pretnje koje morskim sisarima predstavljaju antropogene aktivnosti su brojne i složene. Približno 98% ovih životinja su na nekom nivou ugroženosti u 56% svetskih okeana, uglavnom u priobalnim vodama. Iako je za mnoge vrste uticaj klimatskih promena nedovoljno proučen, za neke je već otkriven negativan efekat, dok je za druge kao što je polarni medved, predviđena ugroženost staništa i samim tim opstanak vrste. Takođe, prilov morskih sisara, odnosno slučajno hvatanje ili zapletanje u ribolovnoj opremi je danas kritičan problem. Mnogi taksoni su takođe ugroženi zbog ljudske eksploatacije. Godine 2011. je procenjeno da su ljudi u 114 zemalja širom planete Zemlje, od 1990. godine, konzumirali meso i druge proizvode od oko 87 vrsta morskih sisara. Dodatno, antropogeni uticaj vidimo još i kroz zagađenje. Od podvodne buke, preko plastike, i na kraju patogena, one vrste koje nisu još ugrožene, nemaju svetlu budućnost. 

Koji su mehanizmi njihove konzervacije?

Međunarodni istraživački tim, uključujući naučnike iz više od 30 institucija u 13 zemalja, ističe mere očuvanja i istraživačke metode rada koje bi pomogle zaštiti morskih sisara u budućnosti. Došli smo do kritične tačke u pogledu očuvanja morskih sisara”, rekla je vodeća autorka Dr Sara Helms. „Mali broj vrsta ovih životinja je dovedeno do istrebljenja u modernom dobu, ali antropogeni uticaj stavlja ih pod sve veći pritisak. Naš rad ispituje niz mera očuvanja, uključujući zaštićena morska područja (MPA), metode smanjenja prilova i angažovanje zajednice, kao i isticanje nekoliko vrsta kojima je hitno potrebna pažnja.”

S obzirom na to da je veliki broj pretnji sa kojima se suočavaju morski sisari, postoji podjednako raznolik skup metoda konzervacije ovih životinja. Prvenstveno je bitno ublažiti prilov morskih sisara, što se vrši pomoću netehničkih i tehničkih metoda koje su testirane sa različitim stepenom uspeha. One teže da spreče preklapanja ribolovnih aktivnosti i aktivnosti ugroženih vrsta, a podrazumevaju modifikacije mreža za ribolov, reprodukcije zvuka predatora ili pasivnu akustiku. Jedan od načina praćenja ugroženih vrsta je IUCN-ova crvena lista, globalno poznati standard za karakterizaciju statusa očuvanja vrsta i ekosistema koje one naseljavaju. Ukoliko se nekoj vrsti dodeli status „ugrožena”, to može podstaći akcije očuvanja iste vrste. 

Tokom proteklih pet decenija upotreba satelita za posmatranje Zemlje i drugih tehnologija je eksponencijalno porasla, omogućavajući naučnicima da koriste alate za daljinsko posmatranje ugroženih vrsta morskih sisara. Takođe razvoj genetike danas može doprineti očuvanju ovih životinja. Naime, istraživanja mogu ukazati na smanjenu genetsku raznovrsnost, kolika im je podložnost uticajima spoljašnje sredine i antropogenim faktorima, i pomoći pri strategijama konzervacije istih.

Na osnovu istraživanja, zaključeno je da je 21% vrsta morskih sisara na crvenoj listi IUCN-a zavedeno kao „nedovoljno podataka”, što znači da se o njima ne zna dovoljno kako bi se definisao njihov status ugroženosti. Ovaj nedostatak znanja otežava nam da odredimo kojim vrstama je nephodna zaštita i koje mere treba preuzeti kako bi se populacije istih sačuvale. „Tehnologije poput snimanja dronom ili satelitsko snimanje, elektronsko praćenje i molekularne tehnike su alati koji će nam pomoći u zaštiti ugroženih vrsta morskih sisara”, rekao je profesor Brendan Godlej, koji vodi istraživačku grupu Ekseter.

Vrste koje moraju biti u fokusu

Uprkos trudu koji mnogi naučnici ulažu u konzervaciju morskih sisara, populacije mnogih vrsta ubrzano opadaju. Kineski rečni delfin (Lipotes vexillifer) je 2006. godine proglašen verovatno izumrlim sisarom, dok je Kalifornijska morska svinja (Phocoena sinus), endemična vrsta severnog dela Kalifornijskog zaliva, danas na ivici izumiranja. 

Dve vrste kitova severnog Pacifika i Atlantskog okeana (Eubalaena japonica, Eubalaena glacialis) su početkom dvadesetog veka bile na ivici izumiranja zbog kitolova, a populacije se od tog perioda i dalje nisu oporavile. Glavne pretnje ovim vrstama danas su sudaranje sa brodovima i zapletanje u opremu za ribolov, međutim klimatske promene samo pogoršavaju stanje populacije, jer ih usmeravaju još severnije. „Svaka jedinka koja nestane smanjuje šanse za oporavak, a istraživanja koja se fokusiraju na rešenja ovih problema su hitno potrebna”, uporozavaju naučnici. Slično kao i kitovi, i morske medvedice (Monachus spp.) su pretrpele prekomerni lov.

Od ukupno 3 vrste ovog roda, Karipska morska medvedica (Monachus tropicalis) je izumrla, dok su Sredozemna i Havajska (M. monachus, M. schauinslandi) su na IUCN-ovoj crvenoj listi klasifikovane kao ugrožene. Nakon dugog perioda opadanja brojnosti populacije Havajskih morskih medvedica, između 2013. i 2015. godine su se stabilizovale na oko 1300 jedinki. Međutim, imaju neobično nisku genetsku raznovrsnost, a pretnju im takođe predstavlja zapletanje u ribolovnu opremu. I pored snažnih mera konzervacije Sredozemne morske medvedice, ukupna brojnost ne premašuje više od oko 500 odraslih jedinki. Gubitak staništa, zapletanje u ribolovnu opremu, pa čak i lov ovih sisara nastavljaju da predstavljaju ozbiljne pretnje njihovim populacijama.

Takođe, povećane temperature predstavljaju veliku pretnju za polarne medvede (Urnus maritimus). Nestanak ledenog pokrivača otežava im lov, a na kraju utiče na reproduktivni uspeh populacija. Dodatne probleme predstavlja direktan antropogeni uticaj, usled otvaranja novih transportnih puteva. Tačne procene brojnosti populacija ove vrste su ograničene, ali se pretpostavlja da će doći do rapidnog smanjenja usled globalnog zagrevanja koje se iz dana u dan pogoršava.

Izvori: