Ramonda serbica – biljka feniks

Svima nam se bar nekad desilo da potpuno smetnemo sa uma da zalivamo svoju lepu, saksijsku biljku. Kada se konačno setimo svoje miljenice i otrčimo sa kanticom u ruci da je napojimo, uvidimo da je od nje ostalo samo par osušenih listića. Koliko god je tada zalivali, svesni smo da joj više ne možemo pomoći. Međutim, da li ste znali da ovo ne mora uvek biti slučaj? Postoje vrste koje se uz svega par kapi vode mogu povratiti u svom punom sjaju, a jedna od njih je i zanimljiva Ramonda serbica.

U okviru roda Ramonda postoje 3 vrste, od kojih je jedna zastupljena na Pirinejskom poluostrvu (Ramonda myconi), dok je areal druge dve vrste (R. serbica, R. nathaliae) Balkansko poluostrvo. Čitav rod dobio je ime po francuskom istraživaču Ramondu, koji je i zaslužan za otkriće pirinejske vrste 1831. godine. Naš čuveni prirodnjak Josif Pančić opisao je drugog predstavnika roda – srpsku ramondu 1874., da bi već deceniju kasnije Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, otkrio Ramonda nathalie, ovako nazvanu u čast i ime lepote srpske kraljice Natalije.

Kako izgleda i gde se može naći?

Srpska ramonda, kolačić ili biljka-feniks, kako je još nazivaju, višegodišnja je biljka iz porodice Gesneriaceae. Cvetovi su smešteni u vršnoj cvasti, a krunični listići su svetloljubičaste do bele boje sa žutom osnovom. Listovi su skupljeni u prizemnu rozetu, romboičnog do ovalnog oblika, sa nepravilno nazubljenim obodom.

Biljka najčešće raste u pukotinama krečnjačkih stena, u klisurama i izbočenim stenama, najčešće pod okriljem šumske vegetacije. Nalazi se isključivo na severno eksponiranim podlogama, te može biti veoma pouzdan orjentir. Uspeva na nadmorskoj visini od 150 m do 1800 m. 

Srpska ramonda je endemit Balkanskog poluostrva. Može se naći u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj.

Mapa rasprostranjenja Ramonda Serbica (crvena boja) i Ramonda nathaliae (zelena boja)
https://www.researchgate.net/figure/Distribution-map-of-the-genus-Ramonda-in-the-Balkan-Peninsula-R-serbica-red-dots-R_fig1_259879216

R.serbica vs R. nathalie

Srpsku i Natalijinu ramondu je najlakše razlikovati prema obliku cvetova i listova. Cvetovi R. nathaliae su tamnoljubičasti i krunični listići se međusobno preklapaju, dok su kod R. serbica odvojeni. Natalijina ramonda poseduje okruglastije listove, sa pravilnijim i sitnijim zupcima. 

Iako imaju relativno slične prohteve i ekologiju, ove dve vrste se retko mogu naći kako rastu jedna uz drugu. Biljke su nađene u neposrednoj blizini jedino oko Niša, što se može uočiti na sledećoj slici:

Iako obe vrste dobro podnose hladnoću, R. nathalie je izdržljivija i može se naći i na znatno većim nadmorskim visinama.

Anabioza

Vrste roda Ramonda odličan su primer poikilohidričnih biljaka, odnosno onih biljnih vrsta koje imaju sposobnost da uđu u stanje anabioze (stanje mirovanja u odsustvu neophodne količine vlage u zemljištu i vazduhu). Kada se povoljni uslovi vlažnosti ostvare, ove biljke „vaskrsavaju”.

Postepeno sušenje tokom dužeg perioda, od presudnog je značaja za prelazak u stanje anabioze, što obezbeđuje dovoljno vremena za promene u strukturi i fiziološkim procesima. Početni stupanj isušivanja traje od 7 do 10 dana i tokom ovog intervala dolazi do gubitka oko 40% vode iz organizma. Tada se uočava i nagli porast određenih fizioloških parametara, poput povećane aktivnosti enzima koji učestvuju u antioksidativnoj zaštiti, što ukazuje na to da umereno hidratisane biljke pate od intenzivnih, ali prolaznih metaboličkih poremećaja i tokom dehidratacije i tokom rehidratacije. Potom sledi kraći period drastičnog gubitka vode i zatim period potpunog sušenja, kada relativni sadržaj vode opadne na ispod 10%.

Biljka od nacionalnog značaja

Srpska ramonda bila bi jedan od najozbiljnijih kandidata na eventualnim izborima za nacionalni cvet Srbije i pri promociji prirodnih lepota i jedinstvenosti naše zemlje. Upravo se jedna vrsta roda Ramonda koristi kao simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu potpisanog 11. novembra 1918. Njena rezilijentnost, kao i endemično rasprostranjenje predstavlja višestruki simbol i ponos naše države i istraživača. 

Izovri: