Hoteli za insekte
U svetu su sve popularniji hoteli za kućne ljubimce, ali da li ste čuli za hotele koji su namenjeni insektima?
Entomolozi godinama alarmiraju i ukazuju na problem koji se naziva „apokalipsa insekata“. Iako predstavljaju najbrojniju klasu živih organizama, planeta Zemlja svake godine gubi verovatno jedan do dva odsto populacije insekata.
Ovakva statistika dovodi do domino efekta, pa sa padom brojnosti populacije insekata beležimo i dramatičan pad brojnosti drugih vrsta pre svega insektivornih kao što su ptice, žabe, slepi miševi, kornjače, gušteri i ježevi.
Majka priroda pružila nam je pravu legiju malih vrtlara koji pomažu da voće i povrće stigne do našeg stola. Naš svaki treći zalogaj zavisi od oprašivača kao što su pčele, leptiri, bube i drugi insekti.
Šta onda mi možemo da uradimo za njih?
Rešenje: Hoteli za insekte.
Da li planeti preti ekološki Armagedon?
Šta su hoteli za insekte i čemu služe?
Većina hotela za insekte sastavljena je iz nekoliko različitih delova, od kojih svaki pruža mogućnost gnežđenja i nudi sklonište ili utočište za drugu vrstu insekata.
Ideja o hotelima za insekte pojavila se 90-ih godina prošlog veka, a razvila se kao rešenje dugogodišnjeg problema gnežđenja vrsta (divlje pčele, bumbari, pauci) čija su prirodna staništa uništena u procesu urbanizacije.
Poslednjih godina, mnogi baštovani i povrtari, a naročito oni koji se bave organskom proizvodnjom, prave ili kupuju već napravljene hotele koje postavljaju u blizini svojih bašta i vrtova.
Obezbeđivanjem optimalnih uslova kao što su sklonište, sigurnost od opasnosti i hrana, entomološki hoteli postaju dom za više različitih vrsta insekata. Podsticanje biološke raznolikosti u bašti na ovaj način pomaže da se poveća produktivnost ekosistema, kao i bolja biološka kontrola štetočina u bašti.
Pored svoje primarne namene (smeštaj korisnih insekata), hoteli imaju i veliku estetsku funkciju u vrtu, pa ih sve češće možemo sresti u parku, zoo vrtu ili botaničkoj bašti.
Ko su najčešći „gosti“ hotela?
Hoteli za insekte pružaju preko potrebno utočište oprašivačima (bumbari, pčele i solitarne pčele), ali i onim insektima koji suzbijaju štetočine (pauci, uholaže, bubamare i bogomoljke).
Učinkovitost pri oprašivanju voćki jedne ženke solitarne pčele Osmia rufa može se uporediti sa učinkovitošću 120 letačica medonosne pčele Apis mellifera, stoga je solitarna pčela veoma poželjna u svakom voćnjaku.
Solitarne pčele, pčele samotarke (Osmia rufa i O. Cornuta) vredni su oprašivači voćnjaka i izležu se u rano proleće (već pri temperaturi od 8-10 stepeni Celzijusa), i u prirodi se mogu videti od marta do juna. Kako i sam naziv govori, to su pčele koje ne žive u košnicama kao medonosne pčele, ne roje se, već žive samostalno i sve rade same. Manje su od medonosnih pčela i miroljubive su – ne bodu. Telo im je prekriveno gustim dlakama, pogotovo na trbuhu. pravo tu sakupljaju polen koji zatim prenose u gnezda gde spremaju hranu za svoje potomstvo, a na taj način istovremeno oprašuju i voćke. Zovu se još i pčele zidarice, jer svoja gnezda, gde odlažu jajašca, pregrađuju i zatvaraju blatom. Tokom 10-12 nedelja života ženke aktivno sakupljaju polen i polažu jajašca u razne šupljine i pukotine – polažu jedno po jedno jajašce zajedno sa sakupljenim polenom kao hranom za potomstvo i pregrađuju tako komoru po komoru u šupljinama. Nakon toga uginu, a iduće generacije se opet izlegu na proleće.
Osolike muve (Syrphidae) često stradaju zbog svoje sličnosti sa osama. Ipak, mogu se prepoznati po tome što imaju samo jedan par krila i oblikom više nalikuju na muvu nego osu. Ne treba ih ubijati jer su vrlo korisne u vrtu – hrane se lisnim vašima koje prave štetu na biljkama, a pritom su i veoma efikasni oprašivači.
Bubamare (Coccinelidae) su jedni od najbitnijih predatora u vrtu – i larve i odrasle jedinke bubamare hrane se lisnim vašima, koje često mogu napraviti velike štete, pogotovo na mladom povrću. Larva bubamare na dan pojede i do 600 biljnih vaši.
Uholaže (Dermaptera) se takođe ubrajaju u korisne stanovnike bašte. Preko dana se kriju u mraku, dok noću izlaze u lov na lisne vaši.
Kako izgraditi hotel za insekte?
Hotel bi trebalo da ima nekoliko „soba“ koje će odgovarati različitim vrstama posetilaca. Postoji mnogo različitih dizajna i ideja, ali svi oni bi trebalo da ispunjavaju iste uslove.
Glavna stvar je da hotel ima krov i zidove, što će poslužiti kao pouzdana zaštita od vetra i drugih vremenskih neprilika. Hotel u potpunosti treba prilagoditi lokalnoj klimi i potrebama korisnih insekata koji nastanjuju određeno područje. Ukoliko je klima hladnija onda je insektima potrebno stanište da prezime, a ako pada dosta kiše potrebna su im suva gnezda da bi tu bili sigurni za vreme vlažne sezone.
Tako, bubamare prezimljavaju na mestima gde nema opasnosti od mrazeva, ispod biljnih ostataka, ispod kore ili zemlje, u busenima trave, te se preporučuje da se u ovaj entomološki hotel dodaju šupljikavi elementi kako bi se tamo mogle sakriti preko zime. Ukoliko se gradi kućica specijalno za bubamare, preporuka je da okvir kućice bude crvene boje, jer je dokazano da crvena boja jako privlači bubamare.
Entomološki hotel najčešće se pozicionira u bašti tako da je okrenut prema jugu ili jugozapadu u polusenci ili na suncu zavisno od vrsti insekata koje želimo privući. Kućice za solitarne pčele ili bumbare uvek se postavljaju okrenute ka suncu. Kako bi se hotel zaštitio od ptica, bilo bi dobro da se na vrhu pokrije mrežom.
Kućica za bubamare
Za izgradnju hotela ili kućice preporučljivo je da se koriste isključivo reciklirani materijali prirodnog porekla poput grančica, slame, ovčije vune, sitnih cepanica, piljevine,snopovi šupljih stabljika trske, kukuruza ili drugog bilja, suvo lišće, stara kora drveta, šišarke. Što je veća paleta materijala, više vrsta insekata će doći. Još neki od materijala koji se mogu iskoristiti su stare kutije za jaja, daske, stare cigle, tube od čvrstog kartona. Ono što se ne sme koristiti je hemijski tretirano ili impregnirano drvo i drvna građa, a trebalo bi izbegavati i plastiku (cevčice, flašice i slično) jer ovi materijali mogu biti izuzetno štetni za insekte, kao i za baštu uopšte. Takođe, hotelijeri moraju brinuti i održavati hotel čistim, u suprotnom se pored željenih gostiju mogu useliti i neželjeni poput parazita i drugih patogena.
Najbolje vreme za otvaranje, postavljanje ili vešanje novog hotela za insekte je rano proleće, odnosno početak aprila ili kraj marta.
Uradi sam, misli globalno, deluj lokalno
Ekološku svest treba razvijati od malih nogu, a hotel za insekte može biti projekat za celu porodicu. Sve što je potrebno je malo dobre volje, par ruku i materijal koji možete naći u prirodi ili iskoristiti onaj koji vam više nije potreban. Zasučite rukave i pomozite insektima!
Na sledećem linku možete naći detaljno uputstvo Jovane Bile Dubaić, asistenta i istraživača saradnika Biološkog fakulteta, kako da sami napravite hotel, o čemu da vodite računa pri izboru materijala i kako da brinite o svojim gostima.
Link: https://mega.nz/file/R0JhSCrR#lNx3_T4SlwMslxBIZoxb0sNUHY0bJkNXV4me_odb7Is
O istraživanjima koja sprovodi na Biološkom fakultetu detaljnije možete pročitati na stranici: https://srbee.bio.bg.ac.rs/srbee.
Izvori:
