Nestajanje vrsta – izložba u mikrogaleriji CPN

Alarmantan podatak: U Srbiji je zaštićeno oko 7,66% teritorije.

 

U Srbiji se 11. aprila obeležava Dan zaštite prirode. Ustanovljen 2009. godine, usvajanjem Zakona o zaštiti prirode, ovaj dan je prilika da se najširoj javnosti ukaže na značaj očuvanja prirode i upravljanja zaštićenim područjima. Srbija trenutno ima preko 470 zaštićenih područja. Ali da li je to dovoljno? I još važnije pitanje, kako da očuvamo ono što smo već zaštitili? 

 

Priroda bez nas može, ali mi bez nje ne bismo mogli.

 

Nestajanje vrsta i nastanak novih je stalan proces u prirodi. Ali u prirodi ovi procesi teku sporo, dok se pod čovekovim uticajem ubrzavaju. Čovekovi postupci dovode do brzih promena u životnoj sredini, što ne daje prirodi vremena za adaptaciju. 

Većina nas je svesna krize biodiverziteta i ekoloških izazova sa kojima se suočava savremeno društvo. Brojne životinjske i biljne vrste su proređene ili ugrožene, a brze promene u našem okruženju dodatno komplikuju napore za očuvanje biodiverziteta i odgovorno upravljanje resursima.

 

Ko su privremeni „stanovnici“  beogradskog Dorćola?

 

Ovo nije samo izlog, već prava interaktivna naučnopopularna postavka, koju svi mogu videti, ali i isprobati. 

 

O biljnim i životinjskim vrstama koje nestaju brinu i u Centru za promociju nauke.

U Mikrogaleriji, izložbenom prostoru otvorenom ka Ulici kralja Petra, u Beogradu, otvorena je interaktivna postavka „Nestajanje vrsta“. Izložba je posvećena biodiverzitetu vlažnih staništa, a prikazuje biljne i životinjske vrste koje nestaju usled uticaja klimatskih promena. Interaktivna instalacija daje pregled vrsta u vlažnim staništima, istovremeno upozoravajući na činjenicu da se broj biljaka i životinja može drastično smanjiti ukoliko ne počnemo da vodimo računa o svom okruženju.

Postavku čini bogat grafički prikaz vlažnog staništa u svom punom biodiverztetu. Posetioci mogu da aktiviraju senzore koji omogućavaju promenu boje svetla koje obasjava grafiku, a promenom svetla gube se određeni grafički slojevi i pred posetiocem se otkriva zasebna slika.

 

Mikrogalerija: kada su beli lokvanj i riđoglava patka samo na jedan klik od vas

 

Prislanjanjem dlana na ružičasto polje prikazuju se biljke i životinje barskih staništa koje su najpogođenije posledicama klimatskih promena. Neke od najugroženijih vrsta pored pomenutog belog lokvanja (Nymphaea alba) i riđoglave patke (Aythya ferina) su: vodena stupica (Aldrovanda vesiculosa), žuti lokvanj (Nuphar lutea), barska kornjača (Emys orbicularis), vidra (Lutra lutra) i mrguda (Umbra krameri).

 

Efekti klimatskih promena i globalnog zagrevanja ugrožavaju najvrednija i najbogatija staništa na Zemlji, u kojima živi veliki broj životinjskih i biljnih vrsta, dok su najugroženije endemske vrste. 

 

Za razliku od predviđanja pisaca naučnofantastične književnosti, predviđanja naučnika ne smeju se uzimati zdravo za gotovo. Od ogromnog je značaja da se svi zajedno izborimo za stabilizaciju emisija gasova staklene bašte, kako bismo uspeli da izbegnemo ekstremni scenario klimatskih promena. U suprotnom, budućnost koja nas očekuje će biti veoma, veoma vrela.

 

Značaj vlažnih staništa

 

Vlažna staništa se još nazivaju i „bubrezi planete“ ili „biološki supermarketi“

 

Vlažna staništa su odavno prepoznata kao izuzetno važni ekosistemi koji, između ostalog, omogućavaju uravnoteženo funkcionisanje planete Zemlje. U vlažna staništa spadaju močvare, bare, plavne zone reka i jezera, rečni rukavci, solane, ritovi, tresetišta, ribnjaci i pirinčana polja. Jedna od najvažnijih funkcija ovih staništa je to što pomažu u regulaciji klime tako što skladište ugljenik. Vlažna staništa se takođe smatraju biološki najraznovrsnijim od svih ekosistema, jer predstavljaju dom velikom broju  vrsta, kako životinjskim (sisari, ptice, ribe, reptili) , tako i biljnim vrstama. 

U Srbiji imamo dobre primere zaštićenih područja kao što su specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje, Obedska bara, Karađorđevo i Zasavica.

Danas su vlažna staništa u velikoj meri ugrožena, iako su beskrajno značajna za očuvanje biološke raznovrsnosti. Nedavni podaci ukazuju na to da je u prošlom veku uništeno 64% svetskih vlažnih staništa, pa samim tim i mnoge biljne i životinjske vrste. vake godine izgubimo 1% onih vrsta koje su preostale. Gubitak samo jedne vrste dovodi do dramatične promene ekosistema jer ne postoji zamena za nju.

Daljom eksploatacijom ovih staništa u poljoprivredne svrhe oslobađa se velika količina ugljen-dioksida čija se koncentracija u vazduhu povećava i na taj način dolazi do klimatskih promena. Zbog toga se vlažna staništa nazivaju i „ugljeničnim bombama“, a na nama je da se potrudimo da ih zaštitimo i ne dovedemo do toga da „eksplodiraju“.

 

 

 

 

Izvori :