Pričamo sa Leom Vlajnić

Tokom osnovnih studija ste se bavili istraživanjem na Pasterovom institutu u Parizu, preko ,,Amgen Scholars” programa. Kako je to uticalo na Vaše dalje školovanje?

To leto provedeno u Parizu je bilo jedno od najboljih u mom životu. Otišla sam tamo bez ikakvog iskustva u istraživačkom radu, a vratila se puna samopouzdanja, uverena u to da želim da se bavim naukom. Tamo sam stekla puno prijatelja, ali i sliku o tome kakav tip istraživanja me zanima, kao i o tome kako se snalazim u jednom akademskom okruženju. I pre odlaska u Pariz sam znala da me evoluciona biologija posebno interesuje, ali po povratku sam bila sigurna da želim da se njome bavim tokom cele karijere. Sećam se da nisam mogla da dočekam četvrtu godinu studija jer se tada prvi put sluša evolucija na našem fakultetu.

 

Svakako bih svim studentima preporučila da probaju da odu na neku praksu u inostranstvu. Sada zaista ima puno opcija, a sa raznih strana čujem da su naši studenti vrlo cenjenji i rado primani na takvim programima.

 

Od prošle godine ste izabrani u zvanje asistenta za užu oblast Genetika i evolucija, na Katedri za evoluciju i genetiku. Da li možete da nam ispričate malo više o svojim obavezama kao asistent i kako balansirate te obaveze sa svojim radom na doktorskim akademskim studijama?

Moje obaveze kao asistenta pre svega uključuju pripremu i držanje vežbi za studente osnovnih studija. Pored toga, obaveze uključuju sastavljanje, pregledanje i održavanje kolokvijuma i ispita kao i stalnu komunikaciju sa studentima. Postoje periodi kada mi ovo oduzima više vremena, i periodi kada imam jako malo obaveza oko studenata. Od toga mi i zavisi koliko vremena ću posvetiti svojoj tezi, ali podrazumeva se da na najviše vremena provodim radeći upravo na njoj.

 

Balansiranje uloge asistenta i studenta doktorskih studija mi je izazov samo u periodima kada mi se nakupe obaveze sa obe strane, i to su uvek stresni periodi.

 

Član ste Srpskog evolucionog društva. Da li preporučujete studentima da se učlane? Koje su aktivnosti koje Srpsko evoluciono društvo sprovodi i na koji način se mogu studenti uključiti?

Apsolutno preporučujem! Dosadašnje aktivnosti su uključivale radionicu za studente i nekoliko izložbi u cilju popularizacije nauke, kao i organizaciju tribina, predavanja i pisanje i objavljivanje naučno-popularnih članaka iz oblasti evolucione biologije. Pored toga, Društvo je jedan od organizatora i realizatora projekta „Opasulji se“. Želim i da naglasim da članovi društva nisu samo biolozi, već dolaze iz različitih struka, pa tako među članovima imamo i astronome, filozofe… U narednom periodu planiramo da nastavimo sa svojim radom na dizanju svesti i znanja o evolucionoj biologiji među nenaučnom zajednicom kroz različite događaje i predavanja i tu su nam zainteresovani studenti od ključne pomoći. Studenti koji se učlane će biti prvi koji će saznavati o aktivnostima Društva, uključiće se u organizovanje i realizaciju ovih događaja, u pisanje tekstova, promociju na društvenim mrežama itd.

 

Aktivno radite na projektu ,,Opasulji se”. Kako je nastao sam projekat i kako je koncipiran?

Projektat je nastao u želji da se razvija građanska nauka u Srbiji i da se ispita genetička varijabilnost populacija pasuljevog žiška, koji je štetočinska vrsta insekta koju mi koristimo u svojim istraživanjima. Veoma nas zanima pre svega varijabilnost mitohondrijskog genoma ove vrste, i jako smo radoznali da vidimo da li ćemo naći neke interesantne varijante koje bismo mogli da koristimo u daljim istraživanjima. Projekat je koncipiran tako da nam ljudi zainteresovani za projekat šalju uzorke žiška kog su pronašli u svom pasulju, a na nama je da odredimo varijabilnost mitohondrijskog i jedarnog genoma populacija koje nam pošalju. Na kraju se svi rezultati postavljaju na sajt, tako da će svako moći da vidi kakve su mitohondrije žižaka koje su oni poslali!

 

Pre dve godine ste učestvovali na takmičenju ,,Falling Walls Lab”, gde ste predstavljali ideju o biokontroli pasuljevog žiška. Kako je takmičenje uticalo na razvoj projekta ,,Opasulji se”?

Nije samo takmičanje toliko uticalo na razvoj projekta, koliko zainteresovanost ljudi, kako iz naučne, tako i nenaučne zajednice, kojima smo ovu ideju predstavili. „Falling Walls“ je na neki način bio kruna svega, gde sam imala priliku da ovu ideju o biokontroli žiška predstavim u Berlinu i gde su mi pozitivne kritike dale vetar u leđa. Jedan od razloga pokretanja „Opasulji se“ projekta jeste i želja za nastavkom rada na istraživanju mitohondrijskih haplotipova sa potencijalom za biološku kontrolu pasuljevog žiska. Kako se ideja zasniva na iskorišćavanju mitohondrijskih genoma koji se javljaju u prirodi, shvatili smo da smo došli do te tačke u istraživanju da nam je neophodno da ispitamo varijabilnost mitohondrijskih haplotipova ne samo iz naše laboratorije, već iz cele Srbije, a nadamo se i šire. 

 

Da li mogu studenti da se uključe u gore navedeni projekat, ako da kako?

Studenti mogu da se uključe pre svega tako što će uputiti svoje bližnje, svoje bake i deke, prijatelje, bilo koga ko bi bio zainteresovan, u postojanje projekta. Naravno, mi bismo najviše voleli da se i sami studenti aktivno uključe tako što će nam slati žiške koje pronađu u pasulju. Za detalje o tome kako pronaći žiške i kako nam ih poslati, najbolje je posetiti naš sajt opasuljise.rs. Pored toga, naša laboratorija je uvek voljna da primi studente da rade na samom istraživanju, i nadamo se da će za to biti zainteresovanih studenata kada epidemiološka situacija bude povoljnija. Takođe, ovo bi mogao da bude i lep master rad, pa je i to opcija o kojoj studenti mogu da razmisle.

 

Koje je Vaše mišljenje o građanskoj nauci? Kako je granđanska nauka uključena u Vaš projekat i kakav je odaziv do sad?

Smatram da je građanska nauka fantastičan način za približavanje nauke građanima, to jest osobama koje nemaju naučno obrazovanje. Ukoliko tip istraživanja to dozvoljava, građanska nauka je sjajna alatka za premošćavanje jaza koji postoji između naučnika i građana. Uloga građana u našem projektu je pre svega u skupljanju uzoraka za analizu i dosadašnji odaziv je bio fenomenalan. Moram posebno da pohvalim nastavnike u srednjim školama koji su naš projekat iskoristili u svojoj nastavi i motivisali učenike i njihove porodice da pronađu i pošalju nam žiške sa najrazličitih lokacija. Pored nastavnika i učenika, javlja nam se veliki broj zaljubljenika u nauku i insekte, kao i mnogo ljudi koji se u svojim domaćinstvima stalno sreću sa žiškom i zainteresovani su za načine da se reše ove štetočine.

 

Osim ,,Opasulji se”, da li ste uključeni u druge projekte?

Projekat „Opasulji se“ zapravo zvanično predstavlja dva projekta. Jedan je ovaj koji sam već opisala, a drugi se bavi ispitivanjem genetičke varijabilnosti volbahije, vrlo čestog parazita insekata, u prirodnim populacijama pasuljevog žiška. Pored toga, radim na svojoj tezi koja zvanično nije deo nijednog projekta, a koja se bavi evolucijom mitojedarnih interakcija, a uključena sam i u druga istraživanja koja se sprovode u našoj laboratoriji a bave se evolucijom fenotipske plastičnosti.

 

I za sam kraj, da li imate neke savete za mlađe kolege?

Moj prvi i najveći savet je da jednom kada pred vama bude izbog gde ćete na master ili doktorske studije ne birate samo na osnovu teme istraživanja i kvaliteta laboratorije već da birate i na osnovu toga ko će vam biti mentor, ko će vam biti kolege. To su ljudi sa kojima ćete provoditi barem osam sati dnevno. Ne potcenjujte važnost zdravog radnog okruženja i važnost vašeg psihičkog i emotivnog zdravlja. Takođe, ne upisujte doktorat ukoliko vas istraživački rad ne uzbuđuje. Volontirajte, vidite kako izgleda rad u različitim laboratorijama i procenite da li je to za vas.

I za kraj, naravno, uživajte u studentskim danima, jer koliko god nekad stresni bili, nedostajaće vam!