Recikliranje memorije

Otkrića u okviru neuronauke ne prestaju da nas iznenađuju. Naime, sada je poznato da naš mozak može da obriše informacije za koje smatra da su nam nepotrebne kako nam ne bi ,,punile memoriju”. Postavlja se pitanje kako on to radi i kako odlučuje koje informacije da obriše.

O mozgu

Mozak je veoma kompleksan organ koji predstavlja komandni centar našeg tela. Sastoji se od ogromnog broja nervnih ćelija – neurona, koji su povezani i grade takozvane sinapse.

U mozgu se, zahvaljujući neuronima, stalno grade nove konekcije, ali takođe i stvara mesto za njih.

Stalno čujemo da što više nešto ponavljamo, to su veće šanse da ćemo dato gradivo bolje naučiti i pre zapamtiti. Tom prilikom ćemo omogućiti našim neuronima da stvore veći broj sinapsi, odnosno neuronskih mostova.

Međutim, tu je i proces zaboravljanja. On se može opisati kao propadanje tih istih mostova koje smo nekada pre stvorili. 

prikaz sinapse

Prikaz sinapse

 

 

Kako uopšte dolazi do toga?

Ustaljeno je mišljenje da se mozak može lako objasniti upoređivanjem sa baštom.

Razlog za to je, kao što smo rekli, stalno ,,rađanje” novih sinapsi. Pošto postoje ,,plodovi”, mora postojati i neko ko će ih uzgajati. Tu na scenu stupaju glijske ćelije koje imaju funkciju da ubrzaju rad neurona. Pored njih, tu su i mikroglijske ćelije koje imaju ulogu da uklanjaju ,,otpad”. One su te koje će raskidati konekcije među neuronima.

glija

Tipovi glijalnih ćelija

Proces raskidanja konekcija

Naučnici još uvek pokušavaju da ovaj proces do kraja razotkriju. Ono što je otkriveno, jeste da se sinapse obeležavaju specifičnim proteinom C1q. Tako obeležene, biće prepoznate od strane mikroglijskih ćelija koje će onda dovesti do propadanja sinapse. Kada se to desi, proces brisanja te informacije je završen, odnosno mikroglijske ćelije su završile sa uklanjanjem ,,otpada”.

Funkcija ovog procesa jeste da se oslobodi mesto za nove, ali pored toga i snažnije sinapse.

Svako od nas, osetio je da mu je mozak prepun informacija, ali se nikada nismo zapitali da li je to samo fraza ili je to zapravo tačno. Na primer, prilikom spremanja ispita, kada moramo da upamtimo veliku količinu informacija, stvara se veliki broj novih sinapsi. Međutim, one nisu u potpunosti efikasne. Iz tog razloga, mora doći do propadanja određenih sinapsi, kako bi nove mogle biti efikasne i kako bi informacije ostale zapamćene.

To će se dešavati prilikom spavanja.

Dok spavamo, mozak će se rešavati ,,otpada” vrlo efikasno, gde će se neuroni skupiti čak do 60% kako bi omogućili mikroglijskim ćelijama da obave svoj posao.

Ovo je jedan od razloga zašto u pauzama od učenja treba odspavati 10-20 minuta, što predstavlja dovoljno vremena mikroglijskim ćelijama da ispune svoju ulogu.

spavanje‚‚Spavaj da ne bi zaboravio, ne zaboravi da spavaš”

Kako mozak zna koje informacije treba da zadrži a koje ne?

Informacije koje će mozak obeležiti kao ,,otpad” su one informacije koje dugo nismo koristili.

Ono što je zanimljivo, jeste da zapravo i mi imamo uticaja na to koje će se informacije brisati, a koje će ostati. Naime, ukoliko previše razmišljamo o seriji koju smo gledali, a vrlo malo o ispitu koji spremamo, logično je da će se prekidati one sinapse koje nose informacije o našem ispitu.

Zato je jako bitno da na pravi način biramo prioritete i o njima razmišljamo, jer nam je samo na taj način uspeh zagarantovan!

 

 

 

Izvori: