Paukovi iz drugačijeg ugla
“Ničega u životu se ne treba plašiti, treba samo razumeti”. -Marija Kiri
Arahnofobija (strah od paukova) jedan je od najčešćih strahova koji ljudi imaju.
Razumevanje samog straha je važno za njegovo prevazilaženje, zato ćete u ovom tekstu uvideti da mala dlakava bića sa osam nogu nisu toliko strašna, naprotiv, mogu biti veoma zanimljiva i korisna!
Paukolike zglavkare karakterišu dva dela tela: prednji- prozoma i zadnji- opistozoma. Na prozomi uočavaju se helicere koje imaju ulogu u hvatanju plena. Na tom delu tela takođe se nalazi četiri para nogu i više pari očiju, koje su značajne kao taksonomski karakteri. Na opistozomi nalaze se paučinaste bradavice i to je jedna od najvećih i najpoznatijih karakteristika ovih životinja. One luče belančevinu koja je tečna, a nakon dodira sa vazduhom ona očvrsne.
Slika Araneus diadematus (pauk krstaš), autor Dobrica Dević
SVILENE NITI OSEĆAJU?
Jedno istraživanje rađeno u Velikoj Britaniji, otkrilo nam je na koji način preko paukove mreže, paukovi osećaju promene u svojoj okolini. Premda paukovi nemaju mogućnost jasnog vida iako imaju više pari očiju, ovo istraživanje od velikog je značaja za razumevanje njihovog načina života.
Istraživanje je rađeno na dve pojedinačne svilene niti koje su dobijene od dve vrste paukova- Araneus diadematus i Nephilia edulis. Da bi izmerili kako paukova mreža „vibrira“, naučnici su osvetlili svilene niti laserom, a potom ispalili metak. Otkriveno je da paukova mreža „oseća“ vibracije u mnogo širem opsegu frekvencija u odnosu na neka druga prirodna vlakna. Zahvaljujući ovome paukovi imaju kontrolu nad svojom mrežom, osećaju plen, da li je došlo do oštećenja mreže, kao i koliko je njihova okolina bezbedna za njih.
UTICAJ PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI NA GEOMETRIJU MREŽE
Interesantno istraživanje rađeno 1943. godine od strane farmakologa i zoologa, ispitivalo je uticaj različitih lekova na nervni sistem pauka. Korišćeni su kofein, marihuana, LSD i lekovi za spavanje, a rezultati su se uporedili sa mrežom pauka koji nije bio pod uticajem nijedne od tih supstanci. Naučnici su zaključili da su sve psihoaktivne supstance značajno umanjile kvalitet mreže, osim jedne, koja je u malim dozama povećala kvalitet mreže.
Sprovođena su i različita istraživanja koja su ispitivala uticaje temperature, vetra, vlažnosti vazduha i same okoline na paukovu mrežu i zaključeno je da što su uslovi sredine lošiji, to će pauk plesti manju i čvršću mrežu.
Delovanje psihoaktivnih supstanci na geometriju paukove mreže
PONAŠANJE PAUKOVA
Paukovi najčešće ne žive u zajednici i ne iskazuju brigu o potomstvu. Među paukovima, seksualni kanibalizam nije stran pojam. Najpoznatiji primer za to jeste crna udovica, koja nakon polnog snošaja pojede svog partnera. Zašto se to dešava? Naučnici su očekivali apstraktno otkriće, međutim istina je jedna- mužjaci su u ovom svetu manji i slabiji pol, a ženke su veće i gladne.
Paukovi jesu grabljivice, ali u zavisnosti od vrste pauka zavisi i njegova opasnost po čoveka. Najopasnije vrste paukova su pustinjske i tropske vrste poput crne udovice (Latrodectus tredecimguttatus), smeđeg pauka samotnjaka (Loxosceles rufescens), brazilskog lutajućeg pauka (Phoneutria fera) itd. Na našem području ne postoje smrtonosni paukovi, ali svakako treba biti na oprezu jer se u slučaju ujeda mogu pojaviti alergijske reakcije.
ZNAČAJ PAUKOVA
Pitanje je svih koji se plaše paukova. Od davnina je poznato da su veoma važna karika u lancu ishrane. Najnovija istraživanja pokazala su da otrovi pojedinih Australijskih vrsta paukova mogu poslužiti kao pesticidi, što bi pomoglo u smanjenju zagađenja komercijalnim pesticidima. Takođe, jedno istraživanje rađeno na vrsti Hadronyche modesta pokazalo je da njen otrov pomaže u prevenciji i lečenju posledica moždanog udara.
Paun pauk – najslađi arahnid
Izvori:
- https://www.nationalgeographic.rs/vesti/9785-revolucionarno-otkrice-australijskih-naucnika-otrov-smrtonosnog-pauka-smanjuje-posledice-mozdanog-udara.html
- https://www.nationalgeographic.rs/vesti/6479-zasto-crne-udovice-posle-parenja-jedu-muzjake.html
- https://www.nationalgeographic.com/news/2014/6/140605-spiders-silk-webs-pluck-string-vibrations/
- https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0031938497001868
- Witt, Peter N. “Drugs Alter Web-Building Of Spiders: A Review And Evaluation”. Behavioral Science, vol 16, no. 1, 1971, pp. 98-113. Wiley, doi:10.1002/bs.3830160109. Accessed 13 Feb 2021.
