Aerozagađenje – maskiranje istine

Za kraj naročito turbulentne i problemima ispunjene 2020. godine, na scenu stupaju zimski meseci, ruku pod ruku sa (nažalost) karakterističnim, zabrinjavajućim nivoima zagađenja vazduha. Godinu dana nakon što je visoko kotiranje Beograda na neslavnim listama najzagađenijih gradova izazvalo opšte negodovanje, kvalitet vazduha se ne poboljšava, ali Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) pokušava da reši ovaj problem na prilično nekonvencionalan način – podizanjem dozvoljene gornje granice štetnih čestica. 

Najvažnija novina u kriterijumima ocenjivanja vazduha je to da će se od sada nekadašnji ‘’zagađeni’’ vazduh sa 30-55 µg/m³ PM2.5 čestica klasifikovati kao ‘’prihvatljiv’’, dok je prethodna granica obuhvatala koncentracije 30-40 µg/m³.

Zašto su PM2.5 čestice tako opasne?

Naziv PM2.5 odnosi se na fine čestice prečnika do 2.5 mikrona i koje se smatraju najopasnijim po zdravlje živih bića. Kako su izuzetno sitnih dimenzija, one imaju sposobnost da se u vazduhu zadrže duže od nekih težih čestica zagađivača, kao i da znatno lakše završe u plućima ili čak, u krvi onoga ko ih udiše. Povezane su sa nizom respiratornih i kardiovaskularnih problema, kao što su astma, bronhitis, emfizem pluća, povećani rizik od srčanog udara i raka pluća, a pri visokim koncentracijama mogu izazvati i kratkotrajne tegobe kao što su kašljanje, kijanje, iritacija uha, grla, nosa ili očiju. Poražavajuć je i podatak da Svetska zdravstvena organizacija ocenjuje da se 3 585 preranih smrti u 11 gradova u Srbiji može pripisati povećanim koncentracijama PM2.5, od čega se polovina slučajeva vezuje za prestonicu. 

Da li Agencija za zaštitu životne sredine ima opravdanje?

Poređenja radi, gornja granica od 55 µg/m³ značajno je viša od one koju propisuje Evropska agencija za životnu sredinu po preporuci Svetske zdravstvene organizacije, a iznosi tek 25 µg/m³. Ipak, povodom ove odluke SEPA navodi da se ove izmene odnose isključivo na usklađivanje raspona indeksa kvaliteta vazduha, ali ne i promene kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha.

Još neke promene koje su uvedene je da će se vazduh sa do 50 µg/m³ NO2 smatrati ‘’odličnim’’ (ranije je ta granica bila 40 µg/m³), a izvesna pooštrenja su uočena jedino u koncentracijama PM10 i sumpor-dioksida koje se smeju naći u ‘’odličnom’’ ili ‘’dobrom’’ vazduhu.

Odakle ovo zagađenje dolazi? Ubedljivi pobednik u ovome je energetski sektor, odnosno termoelektrane i individualna ložišta u domaćinstvima, koji ujedno emituju i najveći broj najfatalnijih čestičnih materija (PM2.5 i PM10), a potom slede i transportni sektor, deponije otpada i industrijske aktivnosti. 

Preduzete mere – efikasne ili ne?

Međutim, i pored ozbiljnosti situacije, preduzimaju se diskutabilni koraci – podsećanja radi, nakon što je prošle zime Vlada formirala Radnu grupu za zaštitu vazduha, najavljene su mere subvencionisanja električnih i hibridnih prevoznih sredstava. Malo je verovatno da će ove mere moći da reše gorući problem čestičnog zagađenja, pošto je transportni sektor pretežno povezan sa emisijom drugog polutanta – azot-dioksida. Ova skeptičnost potkrepljena je i konkretnim primerom od ovogodišnjeg proleća, kad su koncentracije čestičnih materija ostale stabilne ili čak i porasle, uprkos smanjenom obimu saobraćaja usred mera za suzbijanje pandemije.

Iako nije lako zaštititi se od aerozagađenja, postoji par mera opreza kojih se svako može pridržavati. Ne preporučuju se izlasci u delovima dana kad je zagađenje najizrazitije – rano ujutru i uveče, kao ni duga i zamorna fizička aktivnost – pogotovo u žarištima (putem https://aqicn.org/city/belgrade/ možete pratiti nivoe zagađenja u realnom vremenu za različite gradove u Srbiji). 

Nažalost, za platnene i hirurške maske koje igraju krucijalnu ulogu u suzbijanju pandemije koronavirusa nije dokazano da su značajno efikasne u zaštiti od zagađenja. Bolja alternativa za ovu svrhu su poseban N95 tip maski. Naravno, edukacija i širenje svesti o ovom i drugim mnogobrojnim ekološkim problemima ostaje neophodan vid borbe i mobilizacije stanovništva da zahteva ono što je najbolje za opšte zdravlje i dobrobit planete. Do tada, imamo dvostruki razlog da ostanemo kod kuće.

Izvori:
http://www.sepa.gov.rs/index.php
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/ambient-(outdoor)-air-quality-and-health
https://serbia.un.org/sites/default/files/2019-10/Health-impact-pollution-Serbia_0.pdf
https://klima101.rs/zagadjenje-vazduha-srbija-izvestaj/